Učitelj

„схватање света. Достојевски није био само велики уметник, већ и велики мислилац и велики видовњак. Он је генијални дијалек-тичар и највећи руски метафизичар. Идеје играју огромну, цен-тралну улогу у стваралаштву Достојевскога. Генијална, идејна дијалектика заузима велико место код Достојевскога, веће него његова необична психологија. Идејна дијалектика је нарочита врста његове уметности. Он својом уметношћу продире у пра„основе живота идеја и живот идеја пробија његова уметност. Код њега идеје живе органским животом и имају своју неминовну, сживотну судбину. Овај живот идеја је дијалектички живот и у њему „нема ничега статичкога, нема задржавања и стврдњавања. Достојевски испитује динамичке процесе у животу идеја. У његову стваралаштву подиже се ватрени вихор идеја. Живот идеја збива се у усијаној, ватреној атмосфери; код Достојевскога нема охлађених идеја и он се њимане интересује. Истина, код Достојевскога има нешто од Хераклитова духа. Код њега је све огњено и динамичко, све је у кретању, у противречностима и борби. Идеје код Достојевскога нису очврсле, статичке категорије, већ огњене струје. Све његове идеје везане су са судбином човека, са судбином света и судбином Бога. Идеје одређују судбину. Достојевскове идеје су дубоко онтолошке, стварне, енергетичке и динамичке. У идеји је сусређена и скривена рушилачка енергија _динамита. Достојевски показује како експлозије идеја руше и наносе пропаст. Али у идеји је сусређена и скривена енергија која васкрсава и обнавља. Свет идеја Достојевскога је сасвим 'нарочити, нечувени оригинални свет, који се јако разликује од „света Платонових идеја. Идеје Достојевскога нису праузори бића, нису примерне битности и, разуме се, нису норме, већ судбина „бића, примарна ватрена енергија. Али не мање од Платона, он је признавао одређујуће значење идеја. Супротно модернистичкој моди, која је склона да одриче самостално значење идеја и изазива сумњу у њихову вредност код свакога писца, Достојевски се не може схватити, ако се човек не удуби у његов богати и оригинални свет идеја. Стваралаштво Достојевскога је права гозба мисли. И ти, који су се одрекли учешћа у овој гозби на основу "тога, што су у својој скептичкој рефлексији одрекли вредност сваке мисли и сваке идеје, одредили су себе саме на сетан, сиромашан и полугладни живот. Достојевски открива нове светове. ЧОви светови се налазе у стању бурнога кретања. Кроз ове светове и њихово кретање одгонећује се судбина човека. Али ти, који се ограничавају на интерес према психологији, на формалну страну уметности, ти сами себи затварају приступ за ове светове и никада неће разумети то, што се открива у стваралаштву Достојевскога. И ето, ја хоћу да уђем у саму дубину идеја До„стојевскога и да схватим његово схватање света,

Шта је то пишчево схватање света» То је његово посматрање света, његово интуитивно продирање у унутрашње биће света. чОво и јесте то, штб се открива творцу о свету, о животу. Достојевски је имао своје откривење и ја њега хоћу да схватим. Досто-