Učitelj

ђутим, људи наше епохе врло су склони да оперишу свакога писца, сумњајући да он има рак, или неку другу скривену болест. Тако целосни духовни лик ишчезава и интуиција је немогућа. Интуиција се не може спојити са сецкањем предмета посматрања. Ја хоћу да покушам да приђем Достојевском путем човека који верује, путем целоснога интуитивнога уживљавања у свет његових динамичких идеја и да продрем у тајна места његовога основнога гледишта на свет.

ж

Ако је сваки геније националан, а не интернационалан и изражава свечовечанско у националноме, онда је ово нарочито тачно кад је реч о Достојевскоме. Он је нарочито руски, до дубине руски геније, „најрускији“ од свих наших великих писаца и уједно највише свечовечански и по своме значењу и по својим темама. Он је био руски човек. „Ја сам увек био Рус“, пише он о себи А. Мајкову. Стваралаштво Достојевскога је руска реч о свечовечанском. Зато је он од свих руских писаца најинтересантнији за западноевропске људе. Они у њему траже откривење о ономе заједничкоме, што и њих мучи, али друго откривење другога за њих загонетнога света рускога Истока. Схватити до краја Достојевскога, значи схватити нешто што је врло битно у строју руске душе, значи приближити се одгонеци тајне Русије. Али дабогме, како говори други велики руски геније:

„Разумом Русију нећеш схватити Аршином општом нећеш је измерити“.

Достојевски је одблесак свих противречности рускога духа, све његове антиномичности, због чега се и доносе најсупротнија суђења о Русији и руском народу. На Достојевскоме се може изучавати наша оригинална духовна структура. Руси су, кад они најбоље изражавају оригиналне црте свога народа, или апокалппшичари или нихилисте. Ово. значи, да они не могу живети на средини душевнога живота, у половичности културе и да је дух њихов уперен на последње и крајње. Ово су два полуса, позитивни и негативни, који изражавају једну исту устремљеност ка крају. ИМ како се дубоко разликује структура рускога духа од структуре духа немачкога: Немци су мистичари или критицисти, и структуре духа францускога, — Французи су догматичари или скептици. Руски душевни строј је најтежи за стваралаштво културе, за историски пут народа. Народ с таквом душом мучно да може бити срећан у својој историји. Апокалиптика и нихилизам са супротних крајева, религиознога и атеистичкога, подједнако збацују културу и историју, као половичност пута. И често је тешко одредити зашто руски човек објављује буну против културе и историје и збацује све вредности, зашто се он разголићава, да ли зато, што је он нихилиста, или зато, што је ов апокалиптичар и устремљен на сверешавајући религиозни крај историје. У својим записима Достојевски пише: „Нихилизам се

да

пе де сатима