Učitelj

Частољубље је елемент здравог васпитања уопште и грађанског напосе: „Стид, клица правом частољубљу, лагано се губи, бледи, док се не дотера дотле, да се од стидљива детета не створи безобразан деран... Сачувајмо стид — ученику — основцу, подигнимо лични понос гимназијалцу, па смо прилично учинили за васпитање часних грађана“ (868).

ЈБубав према исшини други је елемент здравог васпитања уопште и грађанског напосе. „Часан човек је искрен поборник истине. Ако се деца сљубе с истином, ако одрасту с њоме, онда ће се као грађани служити само њоме у своме раду. Треба гајити праве пријатеље истине, како бисмо доцније имали праве људе, истинске грађане“ (868)

Патриотизам заузима најважније место у грађанском васпитању. „Грешно је ићи у шовинизам, али ни осећај правичности не сме се затупљивати. Дужности, које као синови наше лепе а слободне земље имамо према угњетенима, ваља чешће и јаче истицати“ (870)

Правичност је сродница истини и обе се преливају једна у другу. „Правичан треба бити и према себи и према пријатељу и према противнику... Правичности ће бити онде, где нема себич_ ности личне и народносне. Навикнути децу, да сваком своје признају, а да знају шта је њихово, значи научити их да поштују туђа права, али да се истрајно боре и за своја“ (870)

Ред и правичност су важни чиниоци грађанског васпитања, зато децу треба измалена на њих навикавати. „Неред је штетан у кући, у школи, у друштву; најштетнији је у држави. Грађанин треба да буде потпора реду, ако хоће да буде носилац напретка, Потребно је тежити томе да се ред свуда одржава, не из страха од казне, но из осећања потребе за редом и правилношћу... Научити децу да цене своју слободу, значи научити их, да поштују и туђу слободу. И за децу је јасно: што ниси рад да теби ко чини, не чини ни ти другоме... Истински слободан грађанин, не само да слободу неће крњити другоме, но неће бити ни помагач ономе, ко би то хтео да чини“ (911).

Учштељ је мошор грађанског васпитања, нарочито на селу. „Учитељ ако хоће да се назове народним учитељем, мора не само преко школе, односно преко школске омладине, но и поред школе васпитно утицати на околину, у којој као наставник ради... Учитељу се мора признати право да је слободан грађанин. Тада он може исповедати она политичка уверења, која су по његову нахођењу најбоља... Учитељу је дакле дужност да изнесе најживљим бојама све користи, које има општина, друштво, од добро уређених школа; он треба да увери о томе своје суграђане. Самим тим он васпитно утиче на своју околину; он тиме унапређује грађанско васпитање у својој околини. Има ли сада кога, који би замерао учитељу што овако радиг Човек здраве памети, човек без задњих намера, не би никада. Уђимо из школе у општину. Школа зависи од ње. Неуредна општина — јадна и чемерна школа.

25%