Učitelj

~

ставно градиво подели барем на три слоја, да би се — према принципима органског образовања — изашло усусрет стварним индивидуалним разликама, а да се не растури радна група, као што се то дешава у Винетка-систему.

Признамо ли тачност основног аксиома процеса обравовања и настојимо ли да се по њему управљамо и у настави, онда долазимо до наставног индивидуализма. Захтев самосталности, кога је толико истицало већ неколико учитељских генерација, може да се спроведе само онда, зко се ученику омогући да бар један део наставног времена ради заиста сам тј. индивидуално. Тоталитет личности манифестоваће се ту у својој индивидуалној структури унутрашњим интересом за сам предмет са којим је ђак за време самоучења у непосредном контакту. Тиме што ученик може слободно да пусти до изражаја своје интересовање, тиме што међу културним добрима одабира она која га интересују, он у исто време тражи и сам себе, јер познати себе и није могуће, ако не могу да одабирам оне предмете који ће изазвати моју активност. Али то тражење сопствене личности може да се продуби само онда, ако се оно врши оним темпом и помоћу оних менталних средстава која су својствена појединој индивидуи. Индивидуализацијом наставе одговарамо баш томе принципу. Као што се види из наше одредбе тезе о индивидуализацији, индивидуализација је само последица захтева да ученик сачува тоталитет своје личности и да му се омогући образовање према законима његовог сопственог развоја. Испунимо ли захтев . за индивидуализацијом наставе, дати су услови за органско васпитање.

Али у тој формулацији дате су већ и границе индивидуализације. Њен степен одређен је самим развојем учениковим. Сергеј Хесен и Флитнер (ЕШ пег) пронашли су сам основ генетичке педагогике тиме што су детерминисали педагошке и васпитне „слојеве“, који, истина манифестују поступну тенденцију од целосности једног типа преко диференцијације до целосности вишег типа, али који баш због те могућности диференцирања и због остваривања конкретне целосности путем тог диференцирања директно траже да виши слојеви продиру у ниже. Слој игре, својствен раноме детињству, прожет је већ постављеним задатком доцнијег детињства, а овај је већ прожет слободним задатком младићства. И у индивидуализацији манифестује се ова хијерархијска расподела. На ступњу раног детињства јавља се урођена диференцијација у виду дечје игре, на првом школском ступњу у виду добијеног (постављеног) задатка, а тек у школи другог или трећег ступња“) у виду слободног избора сопственог задатка, али сви ти ступњеви прожети су задатком, као социјалном нужношћу, те дужности и одговорношћу као социјалним врлинама. То гледиште спасава целосност школског живота и целосност развојних ступњева људске личности, која би иначе била оштећена при једностраној, механичкој и апстрактној индивидуализацији.

8) ТД. нижи и виши течај средње школе. О оваме опширније у: „Основи педагогике“ С. Хесена, срп. превод Мил. Р. Мајсторовића. Прев.