Učitelj

ства покретач и вођа, окупља на његову остварењу завидан број марљивих сарадника, који и данас неуморно врше испитивања које је поставио велики учитељ. Сваки нови прилог Цвијићевих сарадника чини откриће до сада непознатог кута на овом европском полуострву. Од појаве прве књиге Насеља 1902 год. па до данас оштампано је 29 књига, у којима је објављено стотину монографија области разних крајева Балканског Полуострва. Тако је још за живота Цвијићева „Балкан“, који је дуго сматран као terra incognita Европе, постао најпроученији крај Света. О важности антропогеографских испитивања Цвијићевих сарадника. Емануел де Мартон, професор географије у Паризу, пише: „Сетимо се збиља да Балканско Полуострво, пред крај 19. века још делом турска земља, не беше ништа више позната од средње Африке. Сигурно је било лакше отићи у Алжир него у Македонију и Арбанију“.

Цвијић је и сам активно учествовао у испитивањима и у проверавању прикупљене грађе. Он је прокрстарио Балканско Полуострво у свим правцима, пео се на његове највише врхове и спуштао у најдубље пећине. Саобраћај, примитивне прилике села и сеоског живота на Балканском Полуострву нису били ни најмање удобни за одмор после напорног пењања на планинске врхове или спуштања у стрме кањоне. Осим тога и живот људи у областима тадашње турске царевине у Европи није био сигуран ни дању а камо ли ноћу. А Цвијићева најинтезивнија путовања падају баш у времену најжешћих политичких интрига, верске и политичке. подвојености међу балканским народима, када је сваки странац у њиховој средини био подозриво праћен или му се радило о глави. Све ове тешкоће и опасности по живот Цвијић је срећно пребродио. Он је разорао широко поље научног рада и са тог плодоносног поља успео је да убере најбоље плодове.

На основи својих личних истраживања и грађе коју су покупили његови сарадници Цвијић је успео да обради и објави своје најбоље дело Балканско Полуострвов), које је први пут објављено на француском 1918 год. а касније преведено и знатно допуњено на наш језик и то у два дела. У овој књизи је Цвијић изнео синтезу и резултате вишегодишњих испитивања до којих је дошао он и његови сарадници. Цвијић је утврдио и изложио утицаје географске, историске, етничке и друштвене на материјалну и духовну културу народа на Балканском Полуострву. Он расправља о односу између географске средине и становништва, прати померање балканских народа и издваја углавном четири етнопсихичка типа (динарски у западном делу полуострва, централни, источно-балкански и панонски на северу). Објашњава постанак и развој разних врста насеља, кућа, етничке промене које су настале услед миграционих кретања, затим етничке особине Јужних Словена и других балканских народа.

% J. Цвијић; Балканско Полуострво и јужнословенске земље, књ. 1 (Београд 1922), књ. П (Београд 1931).

4