Učitelj

Унутрашње сеобе становништва на Балканском Полуострву биле су за Јужне Словене од особитог етничког значаја. Мешањем и укрштањем становништва нестале су оне историске и политичке подвојености међу Јужним Словенима на многобројне крајеве и уже етничке групе. Тада су настале јаче међусобне везе, дубље познавање, одабирање и заједничко усвајање општијих одлика и 0особина народних. Отада се почео наш народ осећати као једна снажна етничка целина, која је била кадра да се одупре туђинским политичким и културним освајањима у недавној народној прошлости. Тако је у данима наше најтеже народне прошлости дошло прво до народног јединства, затим до јединства српскохрватског језика и напослетку до државног јединства. Сви ови и слични резултати су веома драгоцени за нашу науку, јер су до истраживања Цвијићевих и његових сарадника били непознати или тендециозно приказивани. Професор етнологије Јован Ердељановић, један од најприснијих и најистакнутијих Цвијићевих сарадника, овако истиче ову његову значајну заслугу у проучавању народа на Балканском Полуострву: „У науци би, вероватно задуго, а неким делом свакако и за увек, остало незапажено мноштво појава те врсте још и зато што би кроз кратко време за њихово проучавање већ било доцкан“. А париски професор географије Лисијен Гало ласкаво пише о овом Цвијићевом делу, па каже, поред осталог, да је то набоље, најпотпуније и научно најдокументованије дело које данас имамо о балканским народима.

Али не само да је Јован Цвијић најбољи познавалац земље и народа на Балканском Полуострву, он је објаснио и многа нерешена питања из опште географије, а особито из геоморфологије.7) Године 1896 Цвијић почиње да путује по Бугарској, где је, поред других студија, нарочиту пажњу обратио на тамошње високе планине. Њему напослетку полази за руком, да на Рили открије глацијалне трагове. Ово откриће потстакло га је да потражи и да коначно утврди глацијалне трагове и на осталим високим планинама Балканског Полуострва, па је овим истраживањима проширио познавање европског дилувија и на Балканско Полуострво.

Особито брижљивим студијама на тектоници планина на Балканском Полуострву открио је две планинске системе у његову западном делу и две у североисточном делу. Прве две системе је назвао пиндско-шарска која је на југу од Медовског Залива а друга је динарска на северу од овог залива. Оне се међусобно разликују правцем набирања слојева и геолошким саставом. Обе се ове системе сучељавају код Медовског Залива. Друге две планинске системе су карпатска. и балканска, које се мимоилазе око црноречке еруптивне котлине у Тимочкој Крајини.

У многим, особито већим, котлинама Јужне Србије Цвијић је утврдио тектонска језера која су, усецањем својих отока у недавно i геолошкој прошлости, отекла у Јегејско Море. Осим тога Цвијић

1) J. Цвијић: Геоморфологија, књ. 1 (Београд 1924), књ. П (Београд 1926 год.).