Učitelj

је и Малиновић морао напустити Злетово, те је Крста наставио даље школовање у манастиру Пантелејмону, пошто је имао намеру да се запопи, ради чега је морао да се претходно упозна са црквеним редом. После је изучио терзиски занат. Од 1883 па до 1885 године био је учитељ у селу Древену „а од 1887—1889 године у Бунешу, где је истовремено био и црквењак и псалт. Годишња плата му је била по 400 гроша, а поред тога имао је бесплатан стан и храну, коју су му спремали ђачки родитељи. Просечно је имао по 12 ученика. Крста је узимао видног учешћа у нашем четничком раду пре ослобођења, а за време Светског рата, био је и на Солунском војишту. Данас има сина учитеља.

Мите Манасијевић родом је из села Шлегова, а био је по Ивану Иванићу учитељ у кумановском селу Клечевцу негде око 1883 или 1884 године.)

(Наставиће се)

Стеван Симић

DP. — Оцене п прикази

Прагматизам и Есеји о радикалном емпиризму, написао Вилјем Џемс. Превео с енглеског Боривоје Недић, поговор написао Д-р Душан Недељковић, Београд 1940, 80, стр. 304. „Каријатиде“ издање „Космос“.

Појава прагматизма у Енглеској и Америци пропраћена је великом публицистичком и литерарном хуком. В. Џемс је, међу прагматистима, личност са највећим угледом и највећа снага прагматизма. Али В. Џемс није исто што и прагматизам, јер прагматизам је само део његов, део његове велике личности, која је и пространија и дубља од прагматизма. Зато је он и дао прагматизму извесну чар, преливање у бојама и. нарочиту гиздавост. Џемс је велики опсенар.

По себи разматран, прагматизам је извесна врста еклектизма, релативизма и импресионизма. Прагматизам хоће да буде водич кроз савремену философску прашуму. Само је врло важно питање: да ли је то савестан водич» Изгледа, да се више задржава пред ситницама, а обилази и заборавља крупне ствари. На место логике држи се инструменталне тачке гледишта. Хоће да мири философске дискусије. Хоће да истумачи свако мишљење, истичући његове практичне последице. Хоће гласањем да дође до истине, када одлично знамо да се до истине не долази већим или мањем бројем гласова. Истини све служи. Прагматички метод је нејасан, али су још нејасније практичне последие тога метода. Питамо се: ко може да предвиди практичне последице генијалних мислиг Ко може да буде пророк и претскаже њихсво значење у будућности» МИ ко може то да утврди и о томе да суди» Шта је корисност а шта истинитост» Дискусије прагматизам, дакле, не смањује већ увећава. За нас је важније бити доследан, но бити прагматичан. Зар корисности нису проблематичне» Шта је то прилагођавање» И да ли прагматизам, који има биолошке тенденије, сме прилагођавање да препоручи у свима тренуцима и у свима случајевима» Прагматизам хоће да мири; он носи маслинову гранчицу мира место пламеног духовног мача. Прагматичка упрошћеност је отишла у грубост. То је Прокрустова постеља. Нису чињенице само оно што се може опипати, омирисати и видети. Има и невидљивих чињеница. Борити се само за чулне чињенице, значи вршити Данаидин посао. Стварност је фактичка и од ње чињенице добијају своју фак-

1) Иван Иванић, Годишњица Н. Чупића, XXXIII, 339.