Učitelj

онда једна детаљнија организација треба да омогући свакоме читаоцу да може брзо и без тешкоћа да нађе књиге свог типа. Сад ћемо да испитамо детаљније ове две погодбе.

Избор књига

Избор књига је условљен психичким типовима читалаца библиотеке. Потребно је дакле да се увек буде оријентисан и документован у погледу састава читалачке публике и ради тога је периодично студирати. Библиотекар треба да познаје савршено земљиште на-које баца семе. Али никад не треба заборавити да ово знање не треба да га одведе угађању укусима читалаца, више мање _ сумњивим, већ оно треба да омогући уздизање интелектуалног жи-

вота масе, њеном сталном напредовању и подизању на виши ниво развитка.

Избор књига ће се обављати под следећим принципима:

У свакој секцији мора да има књига које одговарају свима ступњевима интелектуалне припреме, да се могу грубо поделити у 4 категорије које одговарају разним степенима образованости: прва, друга, генерално виша и специјално професионална. Ми ћемо ове четири категорије означити римским бројевима Il, II, IDI, IV, који ћемо убележити на свакој књизи каталога. Разуме се, да ова прва класификација нема никакав апсолутни карактер и да један читалац ТУ категорије може са коришћу да чита књиге Џ иШ категорије. Али, било би некорисно да читалац [1 и П категорије дочепа једну књигу из виших категорија.

Потом би требало увести у сваку од ових 4 секције књига типове психичке и социјалне, који су најмногобројнији. Следећи основну принципијелну поделу коју смо горе навели, можемо рећи, да свака јавна библиотека треба да има у свакој секцији свога каталога следеће типове: 1 конкретне, 2 апстрактне, 3 индуктивне, 4 дедуктивне, 5 аналитчике, 6 синтетичке, 7 емоционалне, 8 неемоционалне, 9 теориске, 10 практичне (о примењеним наукама). Ови главни типови читалаца се срећу свуда, у свима селима, свима крајевима, варошима и селима, међу свима расама и у свима добима старости. Литературе свих цивилизованих народа су довољно богате, да је могуће наћи о сваком предмету бар једну књигу свакога типа. ' |

Улазећи дубље у анализу, ми примећујемо да књиге истог типа имају на исту индивидуу често различна дејства у јачини: утисак који изазове једна књига може да буде више или мање снажан, више или маже упечатљив. Ово нас доводи да прецизирамо „поделе 0 психичком „потенцијалу“. Ми ћемо овом речи позајмљеном из физике да означимо јачину једнога стања дуже произве„деном. једном речју, или фразом или књигом. Рећи ћемо дакле, да једна књига има јачи потенцијал. на пример, ако. она код једног емотивног читаоца изазива интензивна душевна стања; сличним начином ми ћемо; дефинисати конкретан потенцијал, апстрактан итд. Овај појам потенцијала има биолошку базу: он рађа у мозгу центре: