Učitelj

узбудљивости, комплексе ендограма који садрже на неки начин у себи извесну психичку енергију. Ова се резервисана енергија ослобођава слушањем извесних речи или фраза, дајући одговарајућем душевном стању нарочиту јачину. Ове речи или ове фразе имају јачи потенцијал. Једна књига не утиче никад свим својим деловима већ само елементима јачег потенцијала. Ако су ови елементи многобројни, ми ћемо рећи да сама књига има виши потенцијал. Потребно је изабрати за сваку секцију библиотеке књиге са вишим потенцијалом.

Интересантно је приметити поводом овога да се потенцијал сваког текста мења са временом: он може да опадне врло брзо на нулу у току једног дана (новине нпр.) или да остану стална и пркоси времену (свете књиге свих врста религија) или чак у извесним нарочитим случајевима, да порекне у извесној мери. Не може се порицати корисност ефимерних књига које дају слику брзих промена живота; али, за једну библиотеку је важно да набави књиге са сталним потенцијалом, трајне књиге.

Постоји још једна категорија књига коју свака популарна библиотека треба да набави: то су књиге у свескама. Њихови су писци већ познати маси нешколованих читалаца и имена су им окружена извесним ореолом. Ма како да је неповољно мишљење о тим књигама, библиотека би изгубила у очима својих читалаца, ако их не би имала. Такве су књиге нпр. полицијски романи Валасови, Три Мускетара Димина, Рокамбол од Понсона ди Телаја, Лутајући Јеврејин од Е. Сие, романи Делијеви, Декобрини итд.

Природно је, да није потребно имати огромно велики број таквих књига, али су у најмању руку неопходни, да не би одбили читаоце.

Долазећи сада до суштине предмета, ево које књиге мора да има свака научна секција једне библиотеке која је психолошки организована.

1. Књиге које дају општи поглед на домен који интересује (књиге синтетичке, увод у проблеме).

2. Књиге које садрже што је могуће детаљније описе и набрајање односних чињеница из овога домена, утврђене и ONE коване научно.

3. Књиге које садрже разна објашњења о овим чињеницама и разна мишљења изнесена о њима, борбу између мишљења, полемике међу простим лицима разних схватања; теорије, хипотезе, њихову историју.

4.Књиге које садрже методе утврђивања. чињеница И верификацију схватања и теорија.

5. Књиге које излажу практичне методе искоришћавања стеченог знања у једној датој научној грани.

6. Књиге које говоре о методама пропагирања знања, њиховој дидактици, педагогији, начину пропаганде.

7. Књиге које говоре о географији датог научног домена (расподела облика у простору).