Učitelj

244

8. Књиге које третирају историју појаве, развитка и настанка облика који припадају овој научној грани, и њиховој расподели у времену.

9. Књиге које говоре о истом питању, али су писане за нешколоване читаоце, не тражећи од њих никакво претходно знање.

10. Дечје књиге које говоре о истом питању.

11. Информативне књиге, речници.

12. Библиографија из овог домена.

13. Периодична дела.

14. Дела из лепе књижевности која се односе на овај домен и излажу ово питање у живој, уметничкој и конкретној форми. Ове књиге могу да играју велику улогу и нарочито су важне за читаоце конкретног и емоционалног типа (Романи Жила Верна, Мајна Рида).

Каталог

Састав каталога биће различан према томе, да ли се односи на забавна или научна дела. | Збавна дела су уопште најконцизнијег и емотивног типа. Она дакле одговарају типу већине читалаца, најразнобројнијем типу на земљином глобусу. Књиге ове врсте доприносе више него друге, да се оживи стварност, да изазову размишљање, да побуде интерес и социјални смисао. Оне могу да буду класифициране и уведене у каталог на више начина, према своме предмету, својим јунацима, позорници збивања, али не према наслову који им је дао њихов писац или азбучном реду њихових имена. У таквим каталозима већ има нпр. индекс историских романа, класификованих према земљама и епохама почињући од преисториских времена па до модерног времена; а сваки наслов је пропраћен нарочитим објашњењем. Постоји библиографски индекс забавне књижевности, имајући за основу једну синтетичку студију човечије личности; сваки параграф: овога индекса садржи серију дела у којима је уметнички, са дубином и истинитошћу описано лице човечије природе. Има затим и индекс романа који су класификовани према друштвеном животу; други су засновани на историји литературе, тј. садржавајући писце и дела која су играла значајну улогу у развитку књижевности; овај последњи тип садржи такође белешке о свима делима и чланцима писаним од ових писаца као и библиографију која се на њих односи; њихове биографије, критике изнете о њима са свих гледишта; он најзад садржи упут и карактеристику литерарних праваца, којима би писац имао да припадне, историју његовог времена, његове земље и средине која га је дала.

План научне секције треба да буде темељно проучен и избор књига пажљиво извршен. У противном случају рескирало би се да се створе велике празнине које би знатно смањиле вредност библиотеци. Да би се ове незгоде избегле, ми смо још 1892 године изнели теорију центра библиотеке, разумевајући под овом речи скуп књига које расправљају главне домене науке која мора да буде свакако у центру научне секције сваке популарне библиотеке. За једну омању