Učitelj

појма; или: да ли ова два појма стоје један према другоме у односу подређености (субординације) и ако да, онда који од њих је надређен а који подређен и у коме смислу2 Јер, не ваља изгубити из вида чињеницу да у погледу ова два термина влада данас у педагошкој аауци читав хаос и да би изискивало читав чланак, кад бисмо хтели мало изближе да разгледамо ово питање. Зато ћемо га само укратко дотакнути:

ј) Неки педагози говоре само о образовању, као на пр. Кершенштајнер (Кегзсћепзјејпег) који разликује образовање као стање (als Хизгапа) и образовање као процес (als Мегтаћгеп). Он, попут већине немачких педагога, уноси у своју дефиницију појма образовања и идеал образовања. Отуд велике разлике у дефиницијама, јер | идеали су, дабоме, различити већ према епохама, срединама и типу личности која нам о њима говори, како вели Д-р Вићентије Ракић „У својим предавањима из Опште теорије образовања. Осим тога те су дефиниције често тако замршене да се и не могу, изгледа, превести ни на какав други језик до немачког, како исправно примећује Д-р Ракић.')

И Паркеров појам образовања је врло широко одмерен: по њему, образовање је остваривање свију могућности растења и развијања.з) 2) По другима васпитање је подређено образовању. Тако Гри" зебах (Еђегћага Спзеђасћ) сматра да је васпитање пут ка образовању. Штурм (К. Е. Sturm) држи да је васпитање промена човека у правцу образовања.3) Вагнер (Ји из Магпег)“) вели да појам образовања употребљавамо да означимо унутрашње формирање човека посредовањем педагошке активности, у којем смислу образовање обухвата васпитање и наставу. По њему, васпитање је у служби образовања од којег узима правац и коначни циљ. И Каднер (н.н.м. стр. 113) вели: „Пут до образовања води увек преко васпитања и тек из васпитања произлази као продукт образовање, дакле свакако стање више, сложеније, а дабоме и вредније“.

И наш педагог Д-р Вићентије Ракић држи да је образовање шири појам него васпитање. По њему, образовање (које обухвата П тип развијања човекових снага тј. развијање вежбом и употребом, насупрот [1 типу развијања растењем и сазревањем, и претставља у свом крајњем резултату — образованости „скуп стечених способности у области свесног живота“) садржи у себи сем резултата васпи: тања (== систематског организовања појединца и околине у циљу развијања човекових снага за одржање) још и резултате развијања човекових способности практичким животом и радом.

1) Каднер у својој књизи „2аКјаду ођеспе редагошку“, tom. |, стр. 113 даје, као пример, дефиницију Гезеову: „ВИдипе ist die Freimachung und die Pflege des Idealmenschlichen, das in iedem Menschen verhiilt ist, durch einen frei Gewordenen, der die Idee der reinen Menschheit erschaut hat” (Gese, Was ist Bildung? — 1919).

?) ит. по споменутим предавањима Д-ра Ракића.

2) Aligemeine Erziehungswissenschaft — Osterwieck, 1997.

а) Analyse des Bildungsbegriffes und des Bildungsprozesses — Frank{urt a. M. 1925.