Učitelj

родна, истинита, говоре слободно, неизвештачено оно што су зЗапамтила из причице и што хоће да прикажу. За улоге се обично сама. деца јављају. Жеље треба задовољити колико год се може и пазити. да сва деца дођу на ред.

Сасвим је природно да су у почетку многа деца још бојажљива,. стидљива и да је разговор врло оскудан. Зато треба пуштати прво оне који се ту лако сналазе. У почетку учествује у игри и сама забавиља, јер она треба примером да покаже како ће да се игра. Али помоћ са стране и олакшица смањује се све више да би деца била што самосталнија. Уколико се забавиља мање меша утолико је боље.

Мора се са жаљењем констатовати да се: права вредност драматизовања често не схвата. Сувише наглашена репрезентативно декоративна страна чини да се запада у штетне настраности. У жељи за утиском у спољашњем смислу злоупотребљују се дечје способности. То се нарочито дешава приликом разних свечаности. Ради неког варљивог ефекта намећу се деци неприродне, насилне улоге, у које се она не могу пренети: виле, анђели, војници, старци. Негативна страна овога тако је очигледна да је једва треба доказивати. Те игре су обично у фразама, вештачке и натегнуте у целом извођењу. Ове се своде на показивање и механичко подражавање, мучно и заморно колико за децу толико и за забавиљу. Некад, кад је то одговарало времену, могло се с тим пролазити. Али се то време срећом преживело и у данашње доба појачане педагошке свести требало би ове: грешке "прошлости кршити, а не подражавати им.

Певање и играње

Врло рано буди се нагонско интеросавање за песму и музику. Дете још пре него што научи да говори напрегнуто слуша певање и свирање. Са развитком узраста иде и пораст тога интересовања. Деца се радују ритму једне мелодије за марш, простој мелодији народне "песме. Пада у очи да је код мале деце мелодија тесно везана са кретањем. Деца прате музику покретима главе, ногу, руку, или клаћењем целог тела. Певање и покрети нераздвојно су повезани. Та је појава природна, јер је музика израз осећања, а осећања првобитно налазе свој израз у покретима тела. Тиме се може објаснити дечја нарочита осетљивост за ритам још у раним годинама. Деца од четири до пет година у стању су да упознају песму само према ритму који се откуцава без мелодије.

У природној вези са овим развитком ритам треба да чини по: лазну тачку у музичком васпитању. Ритмичким вежбама развија се у деце осећање такта и припрема схватање ритма код песама. Та вежбања састоје се махом у подражавању. Деци се скреће пажња на тонове и ритмове у природи и у свакидашњем животу. Она им подражавају, претстављају их, изводе ритмички. Нпр. приказују певање птица, куцање сата, споро и брзо кретање локомотиве, стругање, тестерење и разне друге акустичке појаве. Одавде полазе први потстицаји за певање.