Uloga i značaj Vrbaske banovine

= 14) њен

професор са Сорбоне, који је 1933 прошао Врбаску бановину, рече ми да Југославија као да хоће v Бањој Луци да покаже своју конструктвину моћ. Нажалост, то је био само почетак на коме се стало.

Тај период није трајао ни три године. Већ друге године долази криза, пресушују средства, гише није имало с чим да се ради.

ПРИГОВОРИ ДА ЈЕ ВРБАСКА БАНОВИНА ПАСИВНА

Врбаској се бановини одмах по њеном формирању стало приговарати да је пасивна и да је стога треба укинути.

Ако погледамо с које су стране долазили ти приговори, видећемо да су ти приговори били углавном из Загреба и, Сарајева. На те приговоре ја бих поставио само ова питања:

Зашто смо пасивни 2 ;

Па треба ли нас побити ако смо пасивни 2

Хоће ли нас неко од њих примити на свој буџет да нас подигне и припомогне 2

Зашто тај приговор не чине нпр. Приморској бановини ,

И како је то логично да се иза тога приговора крије, а каткад и отворено поставља одмах и захтев на крајеве Врбаске бановине, ако не и целу бановину 2 Пасивна је, дајте је нама! Тако веле и Загреб и Сарајево.

Изгледа да се тај приговор и поставља само зато да се њиме оправда онај захтев.

Али није Врбаска бановина пасивна, него је начињена пасивном, а на корист баш оних који (01 приговарају да је пасивна. Они су је и учинили пасивном.

Ево доказа:

Богатство Врбаске бановине су чиниле, па и данас чине, њене шуме и њене руде. По шумама она долази на прво место у држави са 47.2%. шумског тла. То је стање, додуше, данас много друкчије, јер су многе шуме и исечене и опустошене, али Грбаска бановина по свом шумском тлу и данас је на првом месту у држави. Те шуме нису ни приватне ни самоуправне, као што су у Хрватској или Словенији, него су државне, а државне су стога што су тако узимане под турском, под аустријском, па тако и под нашом државном управом, јер ни до данас није решено питање издвајања мера и балталика, нити се ко сети да што издвоји за самоуправе — општинску и бановинску, да се и њима некако омогући живот. И док приходе својих шума лруги крајеви претежно задржавају за се, или их не дају, Бос. Крајина их даје у државну касу, да користи од њих види и 60гата Војводина, и плодни Срем, и напредна Словенија, и сви други крајеви. Исто је тако и са рудним богатством Бос. Крајине, на којој лежи и највећи наш рудник Љубија.

Не спомињем да се крајишке шуме исекоше, а да их нико не пошумљава.

Па не само то, него су управе тих шумских и рударских предузећа која искоришћавају то једино ~ природно богатство