Uloga i značaj Vrbaske banovine

= ИД =

Крајине односене са подручја Врбаске бановине и' пргнесене сне крајеве са којих се стално говори да је Врбаска бановина пасивна и да је треба укинути.

»Шипад«, највеће предузеће шумске индустрије у нашој земљи, а једно од највећих у Средњој Европи, простире се и црпи све своје сировине искључиво са Врбаске бановине. Његово подручје протеже се с краја на крај бановине, од Добрљина па до Книна. Али седиште и управа није на подручју бановине с које црпи сировине, и на којој предузеће лежи, већ далеко изван тога подручја — у Сарајеву. У управи је пре две године било 57 чиновника и намештеника, данас их са Целулозом има преко стотину. Значи да предузеће издржава сто породица у Сарајеву. Све трговачке, банковне и друге пословне операције одвијају се у Сарајеву, које је, само благодарећи >Шипаду«, постало средиште дрвне индустрије у целој земљи. У њему се одвијају све операције и трансакције, у њему се врше све набавке за предузеће, које дају посла трговини, занатству, банкарству, а онда и самоуправним финансијама потребне при. ходе. Од 1924 г. тражи Крајина да се седиште управе »Шипада« пренесе на подручје Врбаске бановине, одакле предузеће црпи сву потребну грађу, чије шуме већ пола века искоришћује. Најпре је то тражио Привредни одбор Крајине, онда Трговинскоиндустријска и Занатска комора и банска већа Врбаске бановине на свим својим заседањима, у својим резолуцијама, које су потписивали врбаски банови. Али је све било узалуд. Некад се обећавало, после је било речено, да ће држава преузети редовну управу и централу пренети у Београд, док није прошле године донесено решење да се »Шипад« спаја са »Кривајом« и »Дурмитором« са седиштем у Сарајеву. На тај начин су на рачун »Шипада« пребачена та два, разним спекулацијама упропаштена предузећа, а Сарајеву на тој основи обезбеђено средиште дрвне трговине, најважније у свој држави.

Слично је било са »Целулозом« у Дрвару која је ту имала и своје седиште, све до прошле године, кад је пренесено у Сарајево и »Целулоза« припојена »Шипаду«.

Прошле године је створен и железни комбинат са Зеницом, као центром железне индустрије, а Сарајевом као седиштем, и у тај комбинат је уврштена Љубија, највећи наш железни рудник. Тако да ће се са Крајине извозити рудача на друго подручје, у другу бановину, преко 270 км. далеко, да се тамо прерађује, и да наш крајишки ни радник, ни трговац, ни индустријалад не имадне посла ни користи, као ни наше самоуправне финансије.

Сва тако предузећа дрвне и рударске индустрије којима држава управља пренесена су са подручја Врбаске бановине у Сарајево и његову околипу

Није много друкчије ни са приватним предузећима; Југословенска дестилација дрва Теслић, такођер једно велико индустријско предузеће, које све лежи на подручју Врба-