„Uništenje estetike“ i demokratizacija umetnosti

33

уметност се огледала и у оружју, и у оделу и намештају, у чипкама и у засторииа. Данас, маса народаа има сумњнво уживање да гледа дуге редове вишеспратних кућа по великим варошима, куће које јединствено личе на касарне или сандуке са прорезаним рупама; она се збива у нездраве просторије, тупи у мучној борби за парче хлеба, налази једину радост у алкохолу и грубим телесним уживањима. Уметност се повлачи у један узак круг, уметници траже лепоту у симболима, у неразго ветности, у магловитим сновима, .ствара се ра финисана, узнемирена и болешљпва умегносг, која је туђа и често непријатељска према животу. „Ма где, само ван стварности 1 « узвикивао је један француски песник.

И од таквог сгања ствари пати и уметност, којој су крила сасечена, и народ. који је лишен једнога од највећих задовољстава и од највиших израза живота људског. Зло постоји, и то у толикој мери да има људи који верују да је уметностсвршила своје, и постала ствар прошлости-

Старинска легенда представља Антеја како се му понова враћа снага, када се дотакне земље. Тако је и са уметношћу; њена некадашња снага јој се враћа када се дотакне извора сваке снаге људске, народа, када пусти жиле у запарложено, али увек снажну и плодну земљу народа. Уметност је биљка која ниче из народа, из његова напретка и благостања. Обнова у Италији дошла је пошто се национално осећање почело будити у великим варошима талијанским, пошто су Венеција и Флоренција постале богата и моћна трговачка средишта. Уметност је у Холандији процветала пошто је скрхан шпански јарам, а у Фландрији после ослобођења општина. У прошлости, сва велика уметничка дела која су нам остала никла су из народа и писана су за народ. Још Аристотело у

„Уништеае еететике“ 3