„Uništenje estetike“ i demokratizacija umetnosti

34

својој Политици тврдно једагомиие имају својих драгоцених особина, оне образују једно тело, „које има своје ноге, своје руке, своја чула и које такође има своје нарави и свој разум. Ето зашто гомила је најсигурни-ји судија у делима музике н поезије. ц 8а народ суписанаи Одисеја и Жлијпда , зидани стари храмови и циркуси, катедрале и општинске куће готске епохе; татшјански песници средњега века певали су своје епопеје за све своје сувременике, и још и данас чују се њихови метални стихови у устима талијанских рибара; Палестрина и Бах у народној души црпли су надахнућа за своју музику ; Шекспир је писао и сам играо св зје комаде за морнаре у малим позориштима енглеских пристаништа, Молиер је играо пуних десет година извесан број својих комада по паланкама целе Француске. Особина је великих дела да их подједнако воли и прост човек из народа као и човек са јаком духовном и књижевном кул туром. Наше народне песме створила је непис мена сељачка маса, оне су биле духовна рана целога нашега народа, и нема образованог Србина који их данас не чита са љубављу и уживањем. Горски Вијенац је књига којом су се наши учени људи толико бавили, то је наше најдубље дело, са најснажнијом мишљу, а у исти мах има гомила простих људи који га знају на памет, и поједина места из њега ушла су већ у народни говор и почињу звучати као народне пословице. Са тим правим, дубоким делима, која су писана за народ и вађена из душе народне, упоредите оде Лукијана Мушицкога и више мање класичне мотиве Војислава Илића !

Уметност, ако хоће да живи, треба да се врати своме првом извору : широкој и свежој маси на родној. Као и на све друго, народ има право на цвет мисли људске, на уметносг. И због тога, место