Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР. 107

је старому моме пријатељу Вуку Караџићу у Беч.

да нитко на свиету не би био кадар љепшега што написати. Молио ме, да питам Твог отца, не би ли дозволио, да је он, Вук, прештампа ћирилицом 82једно с народном пјесмом о смрти Смаил-аге, коју

обћио. Иван ми рече, да одговорим Вуку, да нема ништа против тога, да је ћирилицом прештампа, но Да га моли, да му пошаље Ту народну пјесму. Но Вук ми не одговори-а ја одем опет у Њемачку и у Париз. Надође скоро преврат француски 1848. год., И ми свиколици Иван, Вук и ја заборависмо на пјесму о Ченгићу“.

Осим ових штампаних едиција било је у Ткалца И много литерарних планова и почетака, који остадоше неизведени., На малу госпођу 1858,“ Саставио је оглас

требало да буде обичан библиографски каталог него

због залишности. „Никоји од знаменитији старији Литератора неће, а ОД млађи неможе да прионе да оваквим дјелом, с којим је веома тешко“ славе стећи...“ Потребу је осјетио још као младо ђаче, те је започео приправу са „библиографичким записима:“ г. 1845. имао је 5500, а г. 1851. око 15.000 дјела „о свима гранама науке и знања на свима језицима које разумијем“, Очито је, дашто, да се тај

И

_ — = Концепт огласа је у архиву Магице Српске у Новом “аду, а писан је старим ћирилским правописом. Штампати је ребала „Печатња К. Албрехта“ исте године, –

Ба 5 : -