Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

108 Ј. МАТАСОВИЋ

ствену лектиру, него и на непрочитани материјал. Наговаран од многих да штампа те записнике, устручавао се поради несавршености припремљене грађе, али у је непрестано дотјеривао. Но уочи припремљених других књижевних радова не имаде шта више да чека па се 1858. наканио на штампање. Из увода се види, да је Ткалац намјеравао дати један своје врсте лексикон или боље рећи библиографску антологију. „За сваку књигу каже се како се зове, колико јој части има и кад је печатана и ако је више пута печатана које издање је најбоље, гдје је на продају, пошто се може добити“. Раздиобу је удесио по наукама и хронолошки и по дисциплинама. Као увод свагдје библиографска дјела, извори, па историја дотичне науке, на крају пак периодични списи итд. Дјело је пројектовано на једно 120 табака „у згодном кварт-формату, каошто је овај оглас“ и укоричено „инглеским платном“, а требало је изићи у књигама по 6 фор. (18 цванцика) и по 8 фор. (24 цванцика) већ према врсти папира. Трошак је прорачунан на 3000 фор, И зато по обичају оног старог доброг доба упућивани су овакови позиви на претплату, да се издавач не упу“ сти у какове акције „без доОвОљног јемства“, а увјет бар 500 пренумераната, док „без новаца неће нитко ма ни исти књижари ове књиге добити“. Али одзив претплатника бјеше недовољан.

Од септембра ДО децембра 1860. боравио је Ткалац на позив кнеза Михаила у Београду, а затим оде у Бе% гдје је започео бујнији политички живот

У Бечу је Ткалац почео 1861. издавати, уз сарадњу свога пријатеља Делфинија, најприје дневник а затим недјељни лист „Оз ипе хМез!“ (наслов који је већ употребио за једну збирку својих чланака године 1850.). Лист је излазио до 1965. ; риједак је и непотпуно сачуван, у бечкој манопа|—Врнотек (прије 1918. Но Ввађћоћек |) има з књига, те У КЊИЖНИЦИ новосадске Матице Српске, камо су примјерци дошли