Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР 109

ваљада посредством Александра Сандића, који је био као одговорни уредник»

Занимљива је биљешка, коју ми је саопћио др. Исо Кршњави из свога ђаковања: Кад се у Бечу

Већ из Вукове преписке, без обзира на београд-

Ткалац је сав свој и женин иметак утрошио у то подузеће. 7, јуна 1863. пише Вуку: „Дотле сам на славу народа и родољуба наши дошао, да морам по свијету бјежати као протуха или злочинац, пошто сам иметак и слободу, и све што човјек може, жрт-

вима, те изгуби наслов доктора филозофије у Аустрији. Тако су кажњавали ових година у Аустрији

% 8. октобра 1862, одобрила је ц. Кр. полициска дирекција

у Бечу да на мјесто Ткалца прсузме Сандић Одговорно уредништво листа „Озе цпа Мез|“, који је своје просторије имао у бечком предграђу Гапаассе ђг. 44. „ОзЕ ипа Мезј“ излазио је и послије Ткалчеве емиграције у редакцији Сендићевој до 1865. кад је полиција обуставила лист, забранивши Савдићу џ право да прави ригорозе на универзитету. (Упор, „Професор Алсгсдидар Сандић, књижевник српски, рсђен 14. маја 1836, у Великом Бечкер ку“. „Јавор“ ХУШ. Нови Сад 1891, стр. 684.).