Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

110. Е Ј. МАТАСОВИЋ

„политичке злочинце“. У тамници се Ткалац разбслио и доспије затим на увјетну слободу“ Отишао је

у Берлин, а вративши се у јесен 1863. у Беч запо-

чео је и опет политички дјеловати. Кад га хтједоше поново ухапсити, Гкалац побјеже у Русију па онда на наговор кнеза Горчакова у Италију и у Париз, пре“ стоницу Наполеона Ш, заштитника антиаустриских тежња потлачених народа. Код Наполеона, као и у Италији, покушавао је срећу и сличан хрватски емигрантски тип, Евгениј Кватерник, који је Ткалца, као и Ткалац њега, међутим силно мрзио. Уочи пруско-аустриског рата издао је Ткалац : „Рпапје апзузко, коте, Като | како маја пје са.“ Розјатса гас! Неашта |! отђипа. Рапх 1866,“

Ткалац није могао да поднесе климу у Русијим доспије с препоруком руском поклисару у Турину, У Пијемонт, гдје је боравио већ и емигрирани вођа мађарске четрдесетосмашке револуције Лајош Ко-

шут. И управо Кошут је Ткалца представио пијемонтеском министру унутрашњих послова Перуцију. Ткалац доби службу у том министарству. А кад је Висконти-Веноста постао министром спољних послова превео га је на службу у ово министарство. Ткалац постаде службени преводилац сардинске, а потом италијанске владе (први тумач Њ. Вел. Краља Италије). Онје, потом, у новој домовини стекао потпуно повјерење домаћих, те му је влада повјеравала од времена на вријеме и знатније дипломатске послове.

У доба одсудних дана за Аустрију, око прускоаустриског И талијанско-аустриског рата 1866. издаде Ткалацу Паризу ову „Посланицу браћи Хрватима и Србима“. Лађа која је Уз Италије возила на наше стране пар хиљада комада ове брошуре потонула је, а И талијански пораз код Виса изјаловио

#ж У архиву „Матице Српске“ у Новом Саду има међу Ткалчевим описима концепт молбе за помиловање Цару Францу Јосифу 1, коју је управила Филипина Ткалац, жена Ткалчева. Рухопис је Ткалчев. Текст не мољака понизвије но што је ред да се једна жена залаже за болесна супруга, поготову што је Ткалцу зепријетила опасност да у тамници сслијепи