Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР ~ |11

је политичке комбинације, које су смјерале на то, да се Аустрија „ова стара грешница утуче“.

„Аустрија — вели Ткалац“ — није држава у правом смислу ове ријечи, него као непокретна својина једне једите породице од тридесет и неколико душа, династије хабсбуршке, коју“никоји народ на свијету не љуби, јер свиколици имаду велик рачун с Аустријом. Аустрија није држава, јер државе нема без народа и народности, а гдје је народ аустријски или народност аустријска 2... Нема народности аустријске на свијету. (ве дакле што се Аустрија и аустријско зове то је цар и породица његова, војска, бирокрација и државни дуг... Аустријска се царевина не може одржати другојачије, но на темељу опћенитог ропства Свих народа који су јој подчињени. Што је данас царевина аустријска, постало је од правих држава и државица народних које је династија хабсбуршка мало по мало насиљем, издајом, преваром, женидбом, баштином, уговорима и особито срећом (на бечком

роди резали као погача: никоја држава из те продаје и диобе људске стоке није боље изишла од цара Фрање) под својом власти сабрала и сјединила —

није толико тлачена као што наша: више од половице народа нашег лишена је сваког права човјечијег и претворена у робље горе него ли црно робље у Аме-

господству једне породице и на ропству свих народа, јербо нам слободе без потпуне независности од Аус-

+ Наводи и Васа Стајићу брошури „Зграк Ккпј еупјс! као модје 1 исте“ (Загајемо, 1922, 5[7. 6).