Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

112 Ј. МАТАСОВИЋ

трије нема, јер за, нас спасења нема док Аустрије пе нестане, док се данашња Аустрија, колијевка реакције европејске, не поруши и разори, и на њезином мјесту не створи свеобћа европејска федергција свих великих и малих народа и држава европејских. .. Ако Аустрија пропадне, неће Европа јамачно никад више на то мислити да је опет подигне... За нас је револуција једино спасење... А теби војниче српски и хрватски, теби, несретниче, којему се од дјетињства казује, да немаш друге дужности на свиету до једине покорности прама цару и заповиедницима царским, теби, којему је народност, слобода и свако право човјечје отето, теби говорим ! у том боју (за Аустрију) није мјеста Србину и Хрвату..“. „Не оснивље се будућност и не утемељују се државе на старим хартијама и на „виртуалним“ територијалним тражбинама, ма биле оне што може бити боље доказане и н#< двојбене; него се оснивље на крепкој вољи, на снази и делатељности живећег народа који хоће и уме створити си државу да У њој о својој вољино својем праву живи и народни задатак свој испуни. Кад би се Срби у данашњој кнежевини уставши на Турке били позивали на Душаново и Лазарево царство и на старе своје хартије и на не знам каква јоште историчка права, јамачно би били остали јадна раја турска каошто су Бошњаци и Ерцеговци и дан данас: но они су устали у име народности, вере и слободе, на непријатеља свога иу то име постигли су је храбрости и постојанством својим. Ово је наука коју Хрвати нису на ум узели, није дакле ни чудо што нису ништа постигли... ·..Мој одговор здраво је ласан и прост. Ако народ србски, хрватски и бугарски у турском царству, устане, учинит ће то за слободу своју, а ни за чију хегемонију на свијету, јер народ који хоће да буде свој, не ће си већ унапред поставити господара и одрећи се слободе своје подајући се вољи или самовољи другога народа ма био му он рођен брат. Право пак хрватског народа није ни веће ни мање нити друго неголи је право србског

словенског и бугарског, и што Срби у данашњој