Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

БИЉЕШКЕ ПРЕВОДИОЧЕВЕ,

рова пјесан „Гробничко поље“, па као покушај старинског хисториског романа: Зјауо јиђ Вгеует, Таја ц Нгуабзкој 1 Рајтас : НгуаНса (Загреб, 1872.) _— 1812. славила се у Загребу шестоГодишњица опстанка слободне опћине на Гричу а с тим у вези искрснула је и успомена на провалу Монгола у Угарску и у

8) Хрвати су као предстраже и залазнице, ла уопће као

помоћне чете хабсбуршке војске у тзв, насљедном рату (1740. —

1748.) и у седмогодишњем рату (1756,—1763.) постали страшиЛОМ по Њемачкој, највише због Тренкових пандура. Пословично је, да њемачке сеоске жене и данас дјецу плаше с повиком „П!е Кгоајеп Коттеп“. У ХТ стољећу хрватско име није ни у Италији (у прогону националистичког италијанског покрета) остало у славној успомени, Дашто, да хрватски војници, у оба случаја, нијесу били ни гори, ни бољи од осталих народа, које је Аустрија могла употребљавати у своје војничке сврхе. ТалиЈани су били н. пр. они војници, који су 19, јула 1845. извели на Марковом тргу у Загребу крвопролиће над „српањским жртвама“. Исп. Кикшјеуе, Нтуан га пазједпос гајаг („Кад Јисозј, Акадетује“, Кпј. 42.) — Матазоуге, Пле Впеје Џез Стајеп Зегтасе 415 дет 5теђепјаћпаеп Кпесе. Загреб 1923. — 57876, НгуајаКа Роме. Ш, Загреб 1913, — Е. 1,852 03У БК, Рпог 1510]! зграпјЗКћ Хтјауа 1845. (са 1 планом) („Магодпа 5танпа“ св. 10),

5) Таквих је путописа о Хрватима било ипак од времена на вријеме џ у ранијим стољећима. (Исп. из овог периода : Тћегезе уоп Аг(пег, Впеје пђег ећеп Тћеј уоп Стоаћеп ипа. ТаЏеп ап СагоПпе Расћег. Најђегзгаа! 1830.)

%) Акон није било изразитијих и типичних мемоара, у Хрватској се написало ипак неколико фамилијарних хроника; успут су те хронике тангирале и јавне прилике и остале породице, Чини се, да Ткалац није познавао н. пр. Кукуљевинћеве едиције у „Апшуц ха роујез си ЈјивозјауепеКкц“ (Кпј. Х, Хавтеђ 1869.).

" „Ех Фапо уНае Ван ћазапз Рајастјећ“ и „Метореп без Огајеп Адат Огззјсћ де 52јауенсћ уот Јаћге 1725 555 гит Јаћге 18148,