Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

БИЉЕШКЕ. ПРЕВОДИОЧЕВЕ 4 5

Јан а -______-

(сада у кр- свеучилишној књижници У Загребу, илустр. код.) и затам „Пма ећорја ХМП. мјека“ (изд- ДР. Ферде Шишића у „Уфаппата“ Јиоозјамепзке Акадепије, КИ]. ХУМ], у Загребу 1918:): „Тгакобсапок! ејор“ и „Тјећор 5 „Река Кетемјса“, па онда Крчелићеве „Аппцае“. И многи свећеници водили су У Хрватској дневнике уз облигатне парохиске споменице „бег птетотар ит“. Још је необјелодањен знаменити дневник бискупа Врховца. У „Магодпој Сјатин“ (1. 1922. и сепарат) публиковали су Е. Лашовски и др. 8. Дежелић ст. „Рпемтк Ргасинпа Ракоуса“. Као хроника једне сељачке породице занимљив је „Затод Какшса“ из год. 1820. (моје издање У „Магодпој ојаплт“ |. 1923. и сепарат). Дашто, Ткалац има право, према стилу и пуноћи и заобљености садржаја мемоари једнога Аксакова одскачу од ових набројених материјалија.

5) Антун пл, Вакановић (1808.—1894.) пристао је У Карловцу (био је подфишкал) уз странку Илирапа. Ондје је у народном препородитељском духу дјеловао с Враницанима, Клобучарићем и браћом Мусулинима, унапредио освјешћивање карловачког грађанства, био оснивач читаонице и добровољног казалишта. Попут осталих препородитеља издао јем Вакановић (у Карловцу) С псеудонимом Домољуб Хорватовић збирку булнипа које је назвао „СТогвомјпје“. 1812. је фишкал жупаније загребачке У Загребу, 1847. прокуратор приморски на Ријеци, 1856. финансиски прокуратор У Загребу, 1961, заступник града Бакра у хрватском сабору, 1867. предсједник сабора. Као управитељ финансијалне дирекције У Загребу увео је - У службени саобраћгј народни језик. 1867. био је и предсједник регниколарне депутације за склапање државне вагодбе између краљевине Хр“ ватске, Славоније и Далмације и краљевине Угарске с Ердељем. 1871. намјесник банске части. 1873. оде У мировиву. Посљедњих година свог живота као стари либерал био је један од главних ступова слободног зидарства у Загребу. Вакановић је писао и свој дневник, И то један дио ћирилицом. (О Вакановићу исП. Згереј, 12 осјамеве А, р!. Макапомјса ; „Отада 24 ромћјез! кпј|-

темпози ћгуазке;; — режене, Рета ртзапа аг. 11. Баји... Тартеђ 1909. — бит, Опемшк Атипа Макапомтса; „Мјезик | ет. ама У. 952). — Што се тиче Вакановићева аутор-

ства поменуте политичке брошире има сада посве рашчињена расправа. О Колару и Хрватима написао је наиме У најновије вријеме исцрпну расправу др. К. Паул у часопису „Сеска Ке- уце“ (ХМ бр. 4. Писац утврђује коначно ауторство Коларово за броширу „ЗоЏеп му Маруагећ мегдело БИ Впеје резсћлеђеп "аб Рез| ап 5ејпеп Ргецпа ал дег Тлеј55 уоп р. Н. Капзјав! 1838, седгиск! ђе Јоћапи Ргебпег“. Паул расправља 0 заједничкој борби Хрвата и Словака против Мађара. Колар је из оставштине Јирија Рохона имао једну пјесму против Мађара, што ју је онда 1882. помоћу Гајевом штампао у Загребу под насловом

„Рајта, дџат Пиротев 5 езуче Маоуап Зјамјае епрете апеп-