Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

БИЈЉЕШН ан и

13) Исп. Сезећасте дез Кттевез лујасћеп. Оезтеггетсћ. ипа Риззјапа сереп ае Тагкеу. (Беч, 179!. 2 мо1) — А. Зоге!, Та ацезноп а "Опел ап ХУШе сјесје. Париз 1880. — К. Вегобоћт, Пле ђематеје Мештана! 1780—3. Берлин 1884. — (а. Могадоппотћтап, Бесце! ФАс[е5 ппјегпанопацх де Ретрте Оботап. мо. 1-=И. Париз 1897, 1900. — ддон Веег, Бе опепјанзсће роник Озјегтејећо 528 1774. Праг 1883. — О. Стзће, Кпеде ипјег Јозерћ П. пасћ Бејакапеп ипа апдегеп ашћепизсћеп Оцећеп. Беч, 1904. — Др. Душан Паншелић, Аустријски покушаји за освојење Београда 1787. и 1788. године. („Глас Срлске Кргљевске Академије“ ХСМШ, 1921.) 5

1) У архиву Југославенске академије знаности И умјетности чува се један кајкавски пјесмарички зборник (512. ја 98), па се из појединих пјесама може лијепо разабрати позивање пјесника за јозефински рат. Исп. и др. ХК. Апатаб, 17 таниске кој епови Нгмајаке (у Загребу, 1902.).

15) О револуционарном покрету Игњата Мартиновића (1752. — 1795.) исп. Егакпог, Магипоујс5 65 |атзатпак бзалесакимезе (Буп мпешта, 1880.) и Шишићев реферат У Млепси 1903. стр. 393. Карактеристичан је завршетак једне хрватске револулионарне пјесме тога доба (цит. др. Велимир Дежелић, МакештИјап Мтомас):

Овак Француз сам говори, За то ноћ и дан се бори, Да потере госпошчину

И утврди слобошчину. Грофи, попи, племенити, Да се могу скоренити,

Да број људех буде двојих Само добрих и злочестих.

Јакобинаца је било и у Хрватској, шта ваше у Загребу и неколико демонстрација, тако с тзв. „дрвом слободе“ (аге де ја препе). Француске слободарске идеје од главних су основа и самом илирском покрету.

16) Бан Иван гроф Ердеди (1790.—1806 ). Наводи се, да је у његово доба настала хрватска крилатица против мађаризаторске политске Угарске: „Краљевство краљевству не прописује закона“.

1) Исп. Војте!е, Пег Аде! уоп Ктоаћеп ипа Зјамопјеп. Мигпђего 1899. Краљ Фрањо ]. издао је 19. У. 1795. Стефану Ткалцу, трговцу У Карловцу, племићску диплому и грб за њи његову жену Катарину Малиан и дјеци Јосипу, Игнату, Катарини и Јосефини. На табл. 189. (стр. 191.). Бојничићеве збирке виде се на грбу двије лађе и двије воловске главе постављене дијагонално у четири поља, амблеми дакле због којих је стари Стефан Михајловић Ткалац заслужио племство,

19) Нону Загребу је постојала једна таква академија, послије павлинске и исусовачке ; јуридички факултет, филозо“