Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

4 БИЉЕШКЕ ПРЕВОДИОЧЕВЕ

Тагип! уп саћа. Ориз рофћитит а. К(оћопју Ру. М. п С. Сопи ва ц5 Ваћјеп5ја, автађјае“, За подлогу поменуте брошире узео је Колар један старији чланак из г, 1821, (ед. „Џеђететгетипсеп ипзегег Хе“) Вакановић, као Коларов пријатељ, издао је уза свој предговор (Домољуб Хорватовић) ту броширу г. 1833.

дкне 1241. потукли су га Монголи на ријеци Шају, те побјеже у Аустрију, затим у Загреб. Мимо Остала мјеста по Хрватској 1242, прогласио је насеобину на Гричу у Загребу слободним градом. Исп, Уј. Ктаге, Роујез! Нтуаја 1. Хавтеђ 1899 стр. 215. ид.

_ 7) Поред градске загребачке опћине (И. Крст. Ткалчић, Мопитепва Ћузјопса |ђ, гес. сјунаће Фазтађјае ([—Х], 1889. 1907.) туропољска племениташка опћина једина је у Хрвата која је дала, да се по научним методима издаду „Мопцтепја Ћ1510пса пођ соттипиа 5 Тигоро[је“ (у редакцији Е, Лашовског, К— Ту. 1904 —1908., даље популарнији наставак У друштву с Ј, Барлеом, др. Дежелићем пи др. М. Шеноом). За Хисторију Туропоља може се наћи података даље У Мјезшки Кг ћу :51ау. Чат. хет. агуа, а Хисториска је грађа обрађена и у беле-

Огагинпа Ракоуса и Ш. св. Шишићеве НгуазКе роуђјезн у издању Маје Кпј се Мансе Нгуајзке УП. (Загреб, 1913,).

8) Овај и остале латронимике научио је Ткалац употребљавати од Руса и од Срба, док је то у Хрвата непознат обичај, те се овдје, каои иначе, чини више као афектација но као потреба.

9) Лађарска терминологија види се да је ту мађарска, Не може се порећи и велик језични утјецај Мађара међу Хрватима и ваља признати, да су само Турци својим налетом и окупаЦијом спасли „панонску“ Хрватску од мађ'ризације. У другу руку, међу великашима трајала је дијелом због мађарског поријекла, дијелом опет поради женидаба с Мађарицама н. пр. конверзација и коресподенција далеко до У ХУПШ. стољеће на хађарском Јевику. Великашке кћери бијаху „кишасонке“ И ТД. О бродарству на ријекама у Хрватској исп. Е. Неје!е, Ма дотаст обгН, ак 1896.

10) О) трговини ЖИТОМ и сл. исп, Ог. Јозтр Матазоугс, 0 ђапом!пзкој твоји ХУД, 5гојјеса („Јивозјауепека Мјуа“, Ш,, 1919).

1) Има у бечком „Напз-, Но- ипа З!аа агећјуц“ (5 га |5Ка- Акеп М 410.) непотписана представка, коју је 1767. израДио 0 приликама у Хрватској Ноаттегзекген р Мецћола, па он Ту описује и Туропоље,

18) Ипак Ткалац превише цијени западну Европу. Француска револуција била је револта буржоазије, но пук је све до друге револуције ХО стољећа био заостао, Тргба за француске прилике сјетити се, што Русо пише У „Исповијестима“ о свом путовању пјешице из Женеве у Париз,