Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

21) Карло Никола Чолић Левенсберг (“ 1784 у Брињу) поријеклом Сењанин, војнички писац. 1809. судјеловао У рату као капетан генералног стожера. 1828 издаде У Бечу : Мепе5 Вејез оипоз-5 узет, одег 4а5 Спејећое мен глласћеп Апртенег ипа мМепћефсег. Умировљен је као потпуковник 1834 , а 1841. постаде градским суцем У Сењу (до 1848 ). Чолић је у своје вријеме био предложио план за градњу ланчаног моста између Будима и Пеште: план је наишао на пажњу.

= 25) Коетзсћећ, Епппегипсеп ап5 дет |еђеп дез Зегдаг Ектет (тег Разсћа (Миећае! |ана5). Сарајево, 1885. — Врло интересантне податке изнио је недавно: Јован ЂБ. Авакумовић, Разговор са Омер-пашом У Паризу 1865. године. („Раскрсница“,

Београд 1924. ТУ. бр. 20. стр 13.)

26) Што са тиче слободних зидара у Хрватској види се. да је Ткалцу била посве непозната прошлост тог друштва, Први фрамасони појавили су се у Хрватској иза седмогодишњега рата, јер су У главном масонске идеје донијели У Хрватску војни часници, бивши заробљеници у Њемачкој. Тако је међу првим ложама позната л. У Глини „12 атше де сцегте“ с пословним језиком француским. 1772. у Вараждину „2 штоп рапане“ послије „релаз“, око 1773. у Загребу „Ргидепна“ _ (ове двије потоње с пословним језиком латинским). Око 1778. у Осијеку „Масапца“ (217 хугасћзашкен) прго латански, па њемачки, а њемачки у Вараждину и ложа „2Љи деп атеј Пгасћеп“ послије „211 Ргеипазећан“. Најовличнији поборници слободног зидарства у Хрватској били су Иван гроф Драшковић (1740.1787 ) па Стефан гроф Ницки (« 1747.). Обојица су дјеловали филантропски и слободоумно. Од чланова тих ложа треба нарочито истакнути католичке свећенике: баскупа Јосипа пл. Гаљуфа (1772. —1786 ), па загребачког бискуја Максимилијана Врховца (1752.—1827.). Па и православних чланова било је, као: Јосиф Шакабенда, епископ у Новом Саду, Стеван Стратимировић, крушедолски архимаррит, школски надаорник Ст. Вујановски и др. — Једно вријеме успјело је грофу Иваву Драшковићу да еманципира хрватске ложе, но послије његове смрти (1787.) развргао се масонски рад У Хрватској све до доласка Фрранцуза, а о том раду извјештава Ткалац

27). 0 крајишком школству исп. Ј. МагИпоуге, Нгуа(зко«јамопоке Ктај ке тетајјзке 5кој5ке котизјје 1 5КоЈ5К! тампаје |. У Загребу 1915.

25) Овај Јосип Шпорер отац је књижевника Ђуре Матије Шпсрера (1795—1814.). () старијем Шпореру исп. Горази, Капоџас (У Загребу 1879). О млађем Шпореру исп, његову биографију У Роготи 1863. „Одзив из прошлости" и др. Ф. Шишић, О Шпореровим новинама, Отада 7а ромћјез! кпј еупоо. пгуајзке УП. (Загреб 1912); др. Ф. Илешић, ЊЂуро Матија Шпорер (1795.—1884.) рад јирозјомепоке акадепије, књ. 218, 1918. године.