Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2
37) Исп. Кукуљевића спис Ојазоућ Нгуаћ ргозић мекКо- ·
уа. (У Загребу 1886) — Е. Лашовски, Џзротепа па ћгуа!5ко 20згођићје Јапка Огазком!ба. (Нгуај [15ђ Осијек 1922. бр. 19) 9) О Зденчају исп. Рпеутк РОгагипа Какоуса у Магодпој Згагт 1 Е 1) О Французима у самом гралу Карловцу обилни подаци у Лопашићевој монографији „Камоуас. Роује«! 1! шјезјор 5 5тада 1 окоПсе“ (У Загребу 1879,). " 38) Жупник љубовачки Никола Ханжић био је сумњичен као слободни зидар. Грађанство је замрзило фрамасоне због
89) Ткалчеву напомену да је Најгас био „знатан“ сликар ваља читати с резервом. Ни у Карловцу, као ни по осталим хрватским градовима, нијесу још истражене ни пописане профане старине и умјетнине у приватном посједу.
зору споменику што га је приопћио др. В. Дежелић: „Како су Французи г. 1813. оштили из Карловца“ (Ујезгик Кг. ту. зјау. дан. зет, апиуа, ХУ. стр. 198. 1913.) напомиње се сукоб при обрани моста на Купи у ноћи од 17. на 18. августа између Француза и њихових присташа те карло-
за кратко на наговор аустрофила и сакрили, но онда, кад је започео већи промет аустриске војске, стабилизирао се нови режим. 2. јула 1814 давала се режиски неуспјела представа у Загребу „Пге Кгоајеп 1п Фата“ а у славу прекосавске Хрватске и Француза.
Каошто Аустрија није никад изручила Далмацију под банску област Хрватске послије одласка Фванцуза (шта више ни шездесет година, за цијело вријеме посљедње угарско-хрватске нагодбе 1868.—1918 ), тако је Аустрија оклијевала од 1813. до 1822, да реинкорпорира тзв. прекосавску територију осталој Хрватској. Кад је 1822. коначно реинкорпорирана прекосавска Хрватска под стару банску област и администрацију изиђе латински испјевана пригодница др. Јосипа Шрота, професора загребачке академије поводом доласка дворског комесара Јосифа Мајлата де Секељи (А4 сајепдав поуетђио мрсссххи. СтоаНа Тгап5-5ауапа). Аустриски режим бјеше учинио да се Хрвати сада осјећаху с Маџарима као један „панонски народ“, мада ће замало и међу њима доћи до раздора због напуштања латинског језика, Том пригодом нове анексије исказао се“ једним позоришним комадом и Тома Миклоушић, гласовит кајкавски књижевник тога доба. Нија рт згау: 1 Гуцђау ха |уцђау
“РА к