Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

Бур 3

гту Фрањо барон Влашић (= 1766. у Домбовару 1 1810. у Загребу, сахрањен У цркви св. Катарине) Најприје је студирао право, 1784. оде у кадете, славно ратовао особито у Белгији и Италији. 1824. постаде „Реја татзећа —Пешепап!, а 1832. заповједајући генерал у Хрватској и бан, а уједно власник двију банских пуковнија, предсједник банског стола и велики жупан жупаније вггребачке. Имбро Лопашић из Карловца испјевао му је приликом банске инсталације једну пригодницу. Исте га је године цар именовао и својим комесаром у Седмоградској, те је вршио у тим крајевима аустриску политичку

ску част, те се уз велике даље почасти (баронат и сл.) приближио смрти управо У напону Илирства. Његов син истога имена (1827.—1884 ) био је познат као организатор аустриске војске. :

18) Ђулај је био хрватски бан од 1806. до 1831. Данашњи надбискупски двор Брезовица близу Загреба (преко Саве) био је у то доба његово имање. Дворац има капелицу с Ђулајевом породичном гробницом, а иначе је знаменит због фресака с приказима из Седмогодишњег Рата,

а) Будуће истраживање хисторије културе У Хрватској мораће се позабавити занемареном партијом библиотека и библиофилства. Нешто грађе је већ сабрано, али равбацано у појединим монографијама шире природе.

50) _А!бђегппа“ постоји у Бечу још и данас. У загребачкој кр. свеучилишној књижнеци има посебна Графичка збирка (на основи Валвазорове оставштине), посве модерно уређена.

1) За колски промет између Карловца и Загреба ваља поменути из половине тридесетих година познату фирму Јакоб сјејпег Ехредног. К. К. Ргои дај -Раћгров-Ехреф оп. Дилижансе су тада замјењивале данашње жељезнице. -

22) Загреб се до године 1850. дијелио у главном на три јурисдикције, ка три опћине. Ипак су од ХУШ стољећа све три према вани иу опћем друштвеном животу сматране као један град. Од почетка Х!Х стољећа загребачки живот има: п0све њемачко обиљежје. Све се то јасно види и из назива улица тридесетих година. Ођеге, пфеге Пета, |апреразве, Моппепраззве, Розђраззе, ма Пасји зсћеразве, Мецдог (т. ј- Нова Вес), Тпеаегравзе, Зејдепзрипоазве (Прерадовићева ул.), Карилпегсаз5е, Мауеготразве, Ат. Тејсћ (Рибњак), Ре штапегсаззе, 24ропапег-9!га55е (пе! дег Н!. без! Кареје), Ат Васће, Џијег дег Мацег ап Васћ, Видраззе (Кипна ул.), Нагтилеп-Р|а, Ко ћпазе, Ра ћанзраззе, сећбирасћ, Ноће (аззе, Замезтаззе, Вјинве Вепске, 5јгејпразве, Васћоаззе, Вгацеграззе, брнајраззе (Гајевл ул.), Оракомпараззе, Орзјсаззе, Ми еп таззе, Вегрраззе, Маграте ћепраззе, (Деогр!раззе, Ви дрја , Рјејасћћаскеграззе.

58) 0 загребачкој старој катедрали исп. Иван Кукуљевића Румозјојла стема таргераска (у Загребу 1856.). — Оег Рот 25