Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

НИНА ОВ

и Пашса Шгека УЦ, 145. и УШ. 65. 1843) Нуџент је рестаурисао и Трсат крај Ријеке у духу Х!Х стољећа као тврђаву. Ве-

на домаћем језику за потребе писменога друштва. Већ око 1550, напомиње се „Молитва сложена по Антуну Вранчићу Аркибискупу Острогонскому“, око 1639. „Молитве католичанске из Ђачкога (тој латинскога) у Харватски језвк истомачене по О. Антуну Телитеновићу Францешкану=, пак „Путни

45) Павлини су били црквени ред римске цркве у Хрвата веома заслужан за Културу у ХУП и у ХУШ стољећу, док га није цар Јосиф П. укинуо. Један од најзнатнијих њихових самостана био је у Лепоглави; ондје су имали и филозофски п богословски факултет с правом, да промовирају докторе тих наука, Ред је постојао од 1530. (багпађНае, сјепсј 51. Рац! десоја) раширен и у Истри и код Чеха, О њиховој популарности у Хрвата исп. Шеноиву пјесму „Фратарска опорука“, (0 школству пазлина исп. Ткагекс, 0 зКапји у5а пазјауе ц Нгуа|5Кој рпје, а озођио 24 Рауппаћ. Кад Јавозјоуепзке акадепије, књ. 93. 1888.)

) Компаније су биле што и срезови. Од половине ХхуШ стољећа даље Војну Крајину (Границу) реорганизовали су сваКих пар деценија, Укинута је Војна Граница 1873, дотично тек 1883.

бачка војна генералкоманда била је све до године 1918. служ-

политички Аустријанац и њемачки културно оријентиран, али је имао смисла и за компромисе с Илирцима, бар касније, Росенау

5) У животопису др. Анге Старчевића такођер се приповиједа као први мотув његове мржње против Аустрије ово; видио је у мла ости човјека одсјечених руку до лаката; да-

Шљ__- .