Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

БИЉЕШКЕ ПРЕВОДИОЧЕВЕ | 129

Кухарицу нашу морам одправити

које ја дан и ноћ нећу позабити. Капелани ч)ју толнач да одхаја,

вси мило тугују, кухариц жалују. Кам су гибанице, прхке погачеце,

ке смо ми имали од наше кухарице. Када је плебануш одишел в горице,

онда смо ми пили вино в пивнице. Тужна наша срећа ка нас је обзтрла

да хорвацке попе овак је потрла. Бистрички дебели он никај не вели,

ар кухарице држати не жели, Бужјаковечки стари држи се да је прави,

зкупа з-капелани 3-кухарицум су зпали.

52) Максимилијан Врховац (23. Х. 1752. у Карловцу 15. ХИ. 1827. у Загребу) био је син граничарског хусарског капетана Јосипа Алексија В. и Антоније Зника (потомкиње знамените хрватске породице). Максимилијан В. био је најприје војник, но онда оде у богослове. Студирао је у Болоњи (у хрватском колегију); тамо је и промовисан за доктора теологије. да свећеника заређен је 1776. па онда је прошао неколико степена свећеничке хиерархије. 1784. постаде ректор загребачког сјеменашта и каноник, а 1786. ректор (т. ј. декан!) богословског факултета у Пешти. Те исте године западе га и 34гребачка бискупија. Његов рад као загребачког бискупа (а изразитог либералца) врло је многострук: основао је орфанатрофиј, повећао је каптолску библиотеку, прекупио једну штампарију, но у том послу просвјећивања сукобио се са својим каптолом. Основао је и парк Максимир крај Загреба. Г. 1809. постао је намјесник банске части, а у том својству увијек је био досљедан хрватски патриот, Нарочито се старао за препород народне књижевности и право народног језика. (Исп. „Ујезшк Кг. хет. аппуа“ ХИ 177. и др. те 10, св. „Народне Старине“).

56) Александар Алаговић (1760.—1837.) из Њитре а поријеклом из Славоније, од 1830. бискуп загребачки. Поред података, које о њему наводи Ткалац из фамилијарног живота спомена је вриједна његова филантропија: 1834, основао је у Пожеги орфанатрофиј с дотацијом од 60.000 форинти, а затим и у Загребу сиротиште. Алаговић је заслужан и као меценат музике у Загребу. (Исп. —ћ, 17 Иуоја Базкира Ајаромјса. Магодпе Моу!е, 1906., бр. 115).

57) Очувана је до недавно у првобитном стању.

58) Ласт (1811.—1866.) гласовити свјетски музичар долажаше четрдесетих година и лично у Загреб, те је у мађаронској касини приређивао концерте.

#9) Слично попут тих каптолских чланова у доба Алаговића, било је и 1906., кад су срушили Бакачеву кулу испред цркве, Не само да је осамдесетих година иза потреса и страдања старе катедрале учињен гријех Болеовом. „рестаурацијом“,