Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

130 _ БУРЉЕШКЕ ПРЕВОЛЉИОЧЕСЕ -

него је 1906, дошло до коначне „консеквенције“. (Исп. о том полемике у Обхоги 1906. па 4. св. Магодпе 5баппе (1, 1923.) чланак Ђ Сабоа, Хаотеђ пекада ! Хазтеђ зада.

60) Загреб је још од ХУШ стољећа имао значајне засеоке, виле, омање парксве, како то показују преостаци у Франкапанској и Влаш«ој Улици, па карактеристичза једна барокна ограда на Каптолу. Стари Максимир (Јурјавес по бискупу Јурју Хаулику!) приказао је сликар И, Цаше педесстих година у литографијзма. 61) Још је увијек за повијест хрватске Војне Граниџе к1питално дјело: Уалисек, Зрега!гезсћастће дег МИНагогепге, 4 св. (1875.), премда су га н. пр. Јопашићеве монографије, а нарочито његови Зротепа! ћгуа!аке Кгајјпе (1.— Ш. 1884, 1885., 1:89 ) знатно претекле, уз публикације Девчића, Илића, Мартиновића и др.

62) Ноћни сигнал 8вао се по турски и „машала“. Исп. Релковић (Акад. изд. стр. 96. стих 1012.).

63) Слично као Венеција имала је и Хабсбуршка Монархија уређеву пограничну санитаргу службу према Турској, и због куге веома строго су подржаване каргнтене на свима важнијим прелазима.

69) У Босни су тридесетих година Х!Х. стољећа на лневном реду борбе против рефграма централне отоманске управе. В. Др. Драг. М. Павловић, Покрет у Босни и Албанији против рефорама Махмуда П. (Београд 1913.) — Фра Грго Мартић, 24ратсепја. — Нарочито је 1885. у поменутим аустриско-турским пограничним сукобима гласовит сукоб код Кладуше и Подзвизда 9. УП. 1845. - .

65) У недостатку хрватске библиографије не зна се данас за количизу оваквих „ситнарија“ књижевне производње старијег доба. Број је иначе обилан и садржина ће будућим истраживањима Рспунити премноге празнине хисторије. Пригодничарске „поезије“ и некролога на латинском и вародном језику има у велике од ХУШ, до половице Х!Х. стољећа, јер је та појака долазила од облигатног бонтона и пијетета клијената према патронама, ђака према учитељима, нижих према достојвицима, а особито за инсталације. .

65) Исп, Цувај, '(гада ха ромгјез! ЗКоју а Кгађеуша Нттазке 1! ЗТамогије 1. 1910.

67) 23. октобра 1847. закључио је хрватски сабор, да се народви језик прогласи службеним за троједну краљевину Далмацију, Хрватску и Славочију.

68) Исп. цит. Клаићеву расправу у биљешци 18.

69) Године 1849. реорганизовао је граф Тун сав стари школски систем у Хабсбуршкој Мочархији, -

тоу Исп. Др. Б. Дрекслер, Ојакомапје Апје 5!агсемтса (Нгуагако Којо, УП, Загреб 1912).

71) Карло Х, (1824.—1830.) „захвалио“ се поводом јулског преврата у корист свога нећака грофа Шамбора, који је као претендент носио наслов Ханра У.