Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2
БИЉ-ШКЕ ПРЕ-ОДКОЧЕВЕ | 135
чарства и јавне штампе, па и умјетничких подузећа у својим рукама. У цивилној Хрватској задњих стољећа били су необично толерирани. 1827. су у Вараждину имали своју школу са 30 дјеце. Ивтересант: о је, како је и Илирцима било зазорно њихово пропагокање њемачког језика, што су Жидови радили зато, да се њемачкем језиком одвоје и заштите од евентуалне ма и м-ле асимилације. 1846. пребацује им се, да игноришу словенство. „Али нека нам опросте ова гг., ако опазујемо, да ће све бадава бити, да ће трудови њихова без сваког плода бати, докле год небуду гледали, да се са народом у којег средини живу и благодати његовог устава уживају, стопе т, ј. његов језик, обичаје итд. речју народност његову обљубе“. („Моупе...“ 1846. бр. 92. с. 38).
102) Живот у Војној Граници на селу и у вароши социјалнохисториски описује Др. Јосип Матасовић, Котратија Каретапа Кекомса (Загреб 1923.). Исти, јап У!пкоус!. Локална хисториска монографија.
5) О школству вид. Мартиновић (цит. биљ. 27.); и Роу-
језпе стисе о ЗКкој5фуш Бгодзке риКкоугје 1 Бгодзког окгиуја (Загреб, 1912.).
109) О Плитвицама и Кореници постоји стари путопис Каролине Пихлер. ·
109) Доба Омер-паше оцртано је у списима Ивана Фране Јукића, па у народним пјесмама,што их је излао са фра Гргом Мартићем. Исп. и др. М. Прелог, РомгјезЕ Возпе (и Чођа отапијзке аде), И. дио (1739.—1878) Сарајево. И Мар«ушић и Шкарица, Хо + тад Туапа Етапе Јик!ба Сарајево, 1908. Мехмед бег Бишћевић избавио је главу за Омер пашине пацификације, те је ишао само у прогонство. Е
105) Максо Прица дјеловао је касније као политичар у хр.
ватском сабору. Већ 1849, ступио је у политички додир с Јелачићем. 107) О Стеф. Мојжесу исп. др. Ђ. Шурмин, Нгуаћ5ји ргерогод 1. П. Загреб 1903. 1904., па напосе : Платонљ Кулаковск!ћ, Илиризмљ. Варшава 1894.
108) М. Веснић биљежи да је Ткалац као осамдесето-
ТОДАШЊИ старац био заљубљен, „Годишњица“, ХХХМ, 1914, стр. 23.
199) На рачун фратара има више сатира. Ср. и једну дужу
пјесму у кајкавској пјесмарици Југословенске Академије, Та 98. бр. 20. н. пр.