Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

1324 БУЉЕШКЕ ПРЕВОДИОЧЕВЕ

ске части намјесник“, 1850 бачен у мировину, јер се 1849. самом Јелачићу опро, да објави аустриски устав од 4. Ш. 1849, 4. УШ. 1849. одлучило је банско вијеће нека се поручи бану: „..како проглашење закона, а камо ли устава, не спада у његово подручје, јер у уставној Хрватској ваља од старине само онај закон, који се на сабору нашем прогласи, А данашњи наш устав нити смо сами занграли, нити нам га је тко узео. Нека дакле свнетли бан сазове сабор троједне краљевине, да овај учини потребите нгредбе“. Исп. Антун Цувај, О 60-ооф5ијс! 5тти Мика Гепћаја, СомјеКа зфагоса ћгуафзКоса Коуа. (Јибагију 1456, од 6. УП, 1924.). у Бечу 18. Х. 1829... |

9) У Хрвата било је занимања, за личност Петра Великога (пр. Томиковићево дјело). Исп. и спис д-ра Б. Цејетковића, Риђгомшк 1 Рејаг Меша (Посебни отисак из „Булићева Зборника“). ; 96) Ову крилатицу није изрекао бан Тома Бакач Ердеди него, како кажу, Иван гроф Ердедиш у вријеме Леополда |.

97) Р. Лопашић, Нгуајзк! шђап 1. Загреб 1894.

98) Илирци су основали 1845. Прву Хрватску Штедионицу.

99) О ранајој индустрији и трговини исп, поменути чланак др. Јосипа Матасовића.

100) Шта су уопће радили Мађари у Хрватској на жељезницама и са жељезницама види у књизи Горничићевој (псеуд, Брдовачки) Рготећпа рошшка.. (Изд. Матице Хрватске 1907.). Године 1908. и д. кад је са стране делегације хрватског сабора у заједничком угарско-хрватском сабору у Будимпешти поведена опструкција против Кошутове „жељезничарске прагматике“, про. гласили су Мађари „кр. уг. држ. жељезнице“ у Хрватској „привашним подузећем Мађарске Државе у Хрватској“.

11) Дневник Драгутина Раковца доноси под датумом 24. Х. 1843.: „Данас сам се разговарао с капетаном Клинг о еманципацин Жидовах у Угарској. Мађари, каже, који су у циркуларној седници Жидове еманципирали, мисле по том добити привержениках за Мађарштину, ну верло се варају, јербо Жидови, чим буду имали слободу, сетит ће се народности своје. При тој прилици заметне се говор и 0 садашњој народности Жидовах. Ја му кажем да је то верло чудновато, како су они свагди готово вадержали народност немачку, да је то знак претежности немачке културе“. — Заправо су се они задржавали у сфери њемштине међу Словенима због тога, да би представљали међу инородном масом неки, тобоже, виши степен културе. Но већ самим Илирцима бијаше то зазорно, па су приговарали, У Хрватској није дошло до жидовске еманципације све до 1848. (а у Војној Граници до развојачења био им је боравак забрањен дуље од 24 сата).

За ово 70—80 година од времена Ткалчевих навода Жидови су се у Хрватској ослободили подређеног положаја и постали примјетна мањина у Хрватској, држећи главни дио трговине, нов-

> "ВИР ПН РИНИ