Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

176 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

и осталим народима за опозицију против мађаризације угарске државе, а и сама конзервативна странка Мађара пристала је уз опозицију, предвиђајући будуће опасности. У бечким владиним круговима загаламило се на Сечењија („бунтовни хусарски ударац“), али у потаји владаше задовољство, јер су у Бечу били сада увјерени, да је пронађено средство како мађарска стабла не би порасла равно до неба,

Шта се онда писало у Угарској о свем том ја не знам. Него године 1832. изашла је у Карловцу опсежна анонимна брошура под насловом; „Хоћемо ли постати Мађари. Шест писама из Пеште“, На другој страни насловнога листа стајало је штампаним словима, да је у Карловцу одобрио за штампу цензор патер Аурел Херман. Ја сам тај спис читао једно седам или осам година касније, али се сјећам, да је његов излазак био уистину увелике сензационалан и од великог утиска, јер сеи у мојој родитељској кући, која је бар била затворена за политику, још неколико година послије говорило о тој малој књизи и хвалили је. А да је питање наслова било уједно и ставка готовога порицања, о том не треба ни говорити. Књига је била добро писана и била је свима подесна уочи отварања угарскога државнога сабора од године 1832., бар онима је дошла- као наручена, који су мађаризацију Угарске сматрали државном несрећом. Унаточ пишчевих настојања, да се по могућности умјерено изражава, ипак се анимозност против Мађара није дала прекрити. Нагађало сеи мучило, ко би могао бити писац књижице, али нико није погодио и данас се није открила ова тајна. Касније се поговарало, да је то можда био Иван Чапловић, један Хрват, који је живио у Угарској и који је већ прије написао једну њемачку књигу о "Славонији. Нијесам у прилици да одгонетам ту загонетку. Ако би смио сам да нешто кажем, рекао би, да је писац био Јан Колар, тадашњи пастор словачке лутеранске опћине у Пешти, пјесник знаменитога епа (Кћи Славе) и писац прије поменуте расправе „О књижевној узајамности“"'). Колар је био духовит чо-