Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

ЧСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 175

ни узимали у дискусију. Кад је године 1526. кућа Хабсбург позвана на владу у Угарској а 1723. ред насљедства промијењен „прагматичком санкцијом“', тада су у Бечу и у Угарској увидили државоправну потребу, да и Хрватска са своје стране призна и прими утаначена државна акта између куће Хабсбург и Угарске; а то се доиста и догодило. Но, да је Хрватска била земља освојена и подјармљена од Мађара и да она није била добровољно и са становитим увјетима сједињена земља — а то су Мађари започели нијекати истом прије шездесет година не би иначе нико сматрао потребним, да оне државне уговоре даде и од Хрватске посебно и свечано потврдити“). Све до времена цара Јосифа П. политички одношаји између Угарске и Хрватске ријетко су и само готово за кратко вријеме били ремећени. „Закон св. краља Стефана“ има један чланак који гласи: „Држава једног језика неподобна је и крхка“, и читава стољећа живјели су у вјеровању ове изреке Мађари, Нијемци, Словени и Румуни мирно једни покрај других. Силовити покушаји цара Јосифа П. са германизацијом подражили су Мађаре на отпор, то је изазвало онда националну опозицију, те је цар /Леополд П. покушао да је утишава попуштањем. Мислило се тада, да ће се германизација само тако моћи препријечити, ако се угарски државни систем преобрази у искључиво мађарску државу, али се при том заборавило, да се у вријеме борби апсолутизма бечког двора против уставних слобода Угарске пустило бечким државничким мајсторима врло кобно утјецати на све оне народе, који су били против мађаризације. Оно, што се у Угарској догађало до године 1824. то су била мала чаркања, на која се у Хрватској није нико обазирао. Него, када је у угарском сабору 1824. гроф Стефан Сечењи — најприје ваљда зато, што није знао говорити државни и пословни латински језик — почео у великашкој кући говорити мађарски и када су ову новотарију Мађари одушевљено поздравили, то је онда био знак