Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 185 _

међу Србима наилазила на једногласно одобравање и бодрење, то несретно, измишљено име, које требаше означавати јединство Јужних Словена, одмах је ши-· роко раздвојило Хрвате и Србе, па и саме Хрвате: ни једни, ни други нијесу хтјели допустити, да им „Илирске Народне Новине“ затру њихова стара хисториска имена, премда су оне покушале примјерима доказивати, да су Александар Велики и Јурај Кастриота (Скендербег), цар Диоклецијан и св. Јероним били прави „Илири“. Него најгоре било је то, што су ријечи „Илир“ и „илирски“ у самој Хрватској, а у Угарској и Бечу сасвим неправично подваљивали најапсурдније и најлуђе политичке тенденције и што се сумњичило њихово поштењачко настојање. Замало па се почела у Хрватској стварати противна странка под заставом „старога хрватства“. Како су „Илири“ гравитирали према Бечу, противна странка се ослонила на Мађаре и стога задобила име „мађарони“ (хотимично _ покварена ријеч од „мађаромани“). Нужна посљедица овога унутрашњега непомирљивог протусловља бијаше беспомоћна збрка појмова. Одатле се наравно морао излећи политички хаос. Ова све огорченија борба тих двију странака испуњава сву унутрашњу хрватску хисторију до године 1848. а та је повијест тако жалосна, да ћу је радије прешутјети. Без обзира на ову жалосну заблуду,. морала се радосно поздравити промјена наречја и правописа у „Илирским Народним Новинама“, као изванредан. напредак с обилним посљедицама, јер отада датира препород хрватске народне књижевности.

У Дубровнику је у ХУГ стољећу настала под утјецајем талијанске народна словенска књижевност, а цват њезин падау ХУП стољеће. Бијаше битно поетског значаја; хтјело се језик већим богатством · граматичких облика хотимично одвојити од једноставнијега, припростијега језика српских народних пјесама. У Хрватској је дубровачка књижевност остала или сасвим непозната или се заборавила. Исто ваља рећи и о српској литератури, која се служи ћирилским писменима, да је презирала српски народни го-