Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ из МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 29

јесам ни доспио поздравити. Читаоцу ће бити јасно, колико је дјечак био поносан због тога удостојавања једног одликованог „јунака“ Велике Војске Француске.

Други од ових одликованих био јегенерал Чолић“), који је код Березине исто био од самога Наполеона примио крст Почасне Легије и промакнут за батаљонског заповједника. И он је остао којих 20 година мајором у аустријској војсци, па је истом касније постао генерал, када је смионо изградио ону величанствену цесту из Лике преко Велебита у Далмацији. Успут да споменем, како је Чолић индиректно био узрок срећи Омер-пашиној. Чолић је био намјестио стражмештра Милу Латаса као цртача у грађевној пословници. Латас је због неке своје кривице требао да буде кажњен, али он измакне и побјегне у Босну, потурчи се, прими име Омер, ступи у турску војску. Будући да је био краснописац, а знао јеи њемачки и талијански, брзо напредоваше у каријери. Послије неколико година оде службеним послом у Цариград, и ту га срећа намјери. Султану Махмуду П. дође у руку један спис, што га је писао Омер, па га одмах постави учитељем краснописа сину свому Абдул-Меџиду. Кад је Абдул-Меџид завладао, обаспе великим милостима свог учитеља калиграфије, јер га бјеше веома заволио. Ускоро га именова пашом, затим муширом, и коначно сердар екремом (генералисимус). Кад је Омер паша постао везиром Босне, много пута сам с њим долазио у саобраћај, па ћу касније стога моћи рећи више о том мом земљаку, који се тако прославио.7)

Него сад још о француској епизоди Хрватске. Мимо увођење своје администрације, Французи испољише у Хрватској и своје добре и зле друштвене обичаје,. Понајприје су започели оснивати „патриотске“ клубове, у које су покушавали увлачити домаћу интелигенцију, тако да буде с Французима што тјешње, па да они узмогну онда што више на њу утјецати, а по могућности је и асимилирати. Но успјех тога покушаја био је врло маљушан. Осим неколико аристократских фамилија, француски језик готово је био и непознат,