Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

30 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

навике у животу и основе различне, а додирних тачака веома мало. Тек неколико људи с размјерно вишом наобразбом, прикључише се Французима, упознавши предности француске легислативе. Него, како ми је у мојој младости приповиједао један такав пријатељ Француза, не бијаше ипак вјере у трајност француске владавине. Из искуства баш оних година, када се пазарило земљама и народима, већ у почетку се мислило, да ће та владавина Француза бити само пролазна епизода, која ће пригодом промјене господара компромитирати оне, што се буду прикључили Французима. Тако ће бити повода за прогањања и освету Аустрије.

А исто тако суздржљиво понашало се и према слободном зидарству, које су Французи били увели у Хрватској, гдје је досад било непознато.) Ако се не варам, године 1792. она урота Хрвата Мартиновића (Мат пи221) бијаше узрок, да се плашило свих тајних друштава, — а међу та су бројали и слободне зидаре — пак се сада држало и.од ових француских ложа постранце. Мартиновић је наиме тамо прије у почетку Велике Револуције био осумњичен, да је у вези с француским масонима и с њемачким илуминатима и розенкрајцерима, те да је засновао уроту против самога живота цара Франца |, а све за републиканизирање Угарске, па је стога био погубљен у Пешти.7") Мало послије свога одласка у Карловац основали су ондје француски чиновници и часници масонску ложу. Но прође неколико мјесеци, док је браћи-зидарима успјело, да за то предобију и пар Хрвата. Први. чланови су били карловачки начелник Јосип Шпорер,) и онда католички жупник у Дубовцу, Никола Ханжић, а у његову жупу припадала су и карловачка предграђа. За моје младости обојицу сам познавао као стару господу. А били су, како каже већ сам њихов приступ у ложу, разумни, образовани и слободоумни људи, који су се француској влади приклонили неусиљено, из увјерења, па су у том смислу покушавали и пропаганду међу домаћим пучанством, дашто с мало успјеха.

Од аристрокрације и од клера није француска