Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ И3 МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 81

влада смјела већ због тога ишта да очекива, јер је она сталешке и материјалне интересе тих класа била тешко оштетила. Ипак је и међу њима било неколико франкофила. Сјећам се само грофа Јанка Драшковић, па потоњега загребачког великога жупана Николе Зденчаја и затим богатога карловачкога трговца Анастаса Костића.

_ Гроф Јанко Драшковић бијаше као властелин с обје обале Саве поданики аустријски и француски, зијећ пихје. А да се не замјери ни једном од својих суверена, није остао у Хрватској, већ је отишао у Париз, гдје се задржао све до краја француске владавине у домовини својој, у Хрватској. У Паризу је живовао безбрижно као богати нежења а дома се бајало, као да је улицу, гце Тафђош — тамо је становао. — дао тарацати самим аустријским талирима Марије Терезије. Изнајприје је то ваљада неко сликовито изрекао ; касније узеше ту версију дословце јер је он у Паризу живио тако, да му оде већи дио иметка.79) |

Друкчији је био господин пл. Зденчај.)) И он је био зије! пихје, но остао је у Хрватској, добро је управљао својим имањима, а своје франкофилство није тајио. Кућу своју уредио је попут какова францускога великог господина, а хтио је да буде око њега и француска служинчад. Ма да су му помагали у тражњи и његови француски пријатељи, ипак није могао добити француских слугу. Па зато он набави својим хрватским слуганима францускога учитеља, који их је требао преобразити у Паризлије. А у том га је због успјеха тјешио јамачном онај велезначајни словенски талент за учење језика. Но ова се нада није ипак тако брзо испунила, како је то он желио, па је и сам обичавао приповиједати шаљиву згоду, која је карактерисала неуспјешност.

Кад је наиме Зденчај своје слуге пофранцузио, слугу Јурића прекрстио у Жоржа, Јанкића у Жана, Перића у Шјера и сл, па кад им је заповиједио да у кући само француски говоре, мишљаше, да су до-