Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 33

на овом клизавом тлу слагали су се Французи и Хрвати, те није било никаквих притужаба из те сфере.

Хрватска производи велике количине вина, а његова добра каквоћа требала би само разумније подрумарство, да постане вином изврсним. Но у најосновнијим регулама подрумарства нити се је разумијевао велики посједник, нити сељак. Вином се манипулирало на исти примитивни начин ваљда као у доба кад је у тим предјелима римски цар Пробус дао посадити лозу. Ипак је хрватско вино пријало Французима, а будући да му је цијена била јефтина, доста су га трошили. Број крчми дневно се множио, али тим и свађе и тучњаве међу војницима. Двобоји, дотад у Хрватској непознати, дневно су се били, или боље рећи, ноћу се обављаху. Хрватима се то чинило б00жански шаљиво, па када год би због двобоја група француских војника излазила на било које поље ван града, а напред неколико свјетиљака, слиједила бим хрпа радозналих домаћих, да мотри необичан и за њих сасвим смијешан призор. Домаћи би људи око дуеланата чинили велики круг, те како су мислили, да "је двобој безазлена врста војничке игре, подбадали би мачеваоце одобравањем и смијехом. А ЧИНИ се, да су ови двобоји уистину и били прилично безазлени, јер се о једном усмрћењу, које се догодило пригодом једнога таквога двобоја, причало и у каснијим годинама као великом и јединственом догађају. Ништа није смјешније било гледаоцима, него призор кад би се мачеоваоци послије свршена двобоја руковали или загрлили, па онда један с другим испод руке натраг одмарширали у крчму, као да се и није ништа догодило. Отишли би у исту крчму, гдје су пили и гдје су се свадили, и у најбољем пријатељству настављали су пијанчевање. „Чудни тепци, ови Французи“, — међу собом су говорили Хрвати, — „ту се грабе сабљама, као да ће један другога сасјећи, а на крају игре, грле се, па иду заједно пити“. Та је појава

Хрватима била веома неразумљива и зато се није.

могао одбити назор,- да су то неозбиљни људи. Али иначе је пук заволио Французе због њихове добро-

о