Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

32 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

статно дресирани. И кад је било о Наполеонову году, приреди свечани ручак и позове више француске чиновнике и часнике, те своје пријатеље. Још у јутро одржао је са својим особљем главну пробу послуге за гозбу, па је с успјехом био потпуно задовољан. Гости су дакле о подне сјели за сто. Код првих јела ишло је све добро. Могуће да су слуге у то и сами окусили добра вина и да су стога заборавили своје лекције из францускога језика.

Кад је Зденчај опазио, да једном од гостију није измијењен пладањ, викне слугама: Жорж, Жан, Пјер, — али несретници умјесто да се огласе са „Мопзјецт“, одговоре у дијалекту хрватском: „Ке веле, њихово господствог“ Зденчаја ражљути ова неспретност и рекне полугласно Жану, да госту брже измијени тањир. Жан одговори, но и опет хрватски, да је Жорж хтио измијенити тањир, али му је дотични господин казао „да га сам оближе“. Неспретни слуга, смућен конфузијом двају језика, схватио је Французово „Блеп об се“ да је исто што и хрватски „оближе“. Гости Хрвати, којима је можда и појединце драго било, што се обрукало Зденчајево домаћинство, прасну на то у грлат смијех, кому су се придружили и Французи, чим су разумјели о чему се ради. Зденчаја овај случај толико гане, да сутрадан позове слуге и рекне им, тко не буде до Нове Године честито научио француски, биће одмах отпуштен из службе. То је помогло; чак и онда, кад им је господар хрватски говорио, одвраћали су они француски.

Многи француски обичаји учиниши се Хрватима веома смијешни, те придонијеше много назору, да Французи нијесу озбиљан народ. Уосталом су се Французи показали врло дисциплинирани и понашали су се према Хрватима тако пристојно и добро, да никада није било трвења. Него Французи суи у Хрватској, као и дома, били соштешт де Јеттез, па су много допринијели опадању морала, који је био строг у народу, уводећи оне куће, што их овдје нећу да именујем. Замало, па су те куће осим Француза започели похађати и урођеници, а зачудо областима и