Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

КЈ

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 37

данта, некога маркиза де Контадеса. Моја мати причала је о њему, да је био још млад, лијеп и елегантан муж, веома добрих друштвених форми, а уз то готово и дјевојачке чедности. Но чим је угледао газдаричину тек дванаестогодишњу, али ипак рано раз- | вијену кћер, заљуби се у њу, и послије неколико мјесеци запроси је у мајке. Мати му даде растумачити, да је дјевојчици сада тек !2 година и да према томе још није за удају. Он је то схватио као пусти изговор, јер је дјевојчица изгледала као да јој је најмање шеснаест година. И истом онда, када је прибавио крсни лист дјевојчета, повјерова мајци и обећа, да ће причекати, док мала заврши четрнаесту годину. Женидбена понуда замало буде разглашена по граду, и можда се баш због тога мој отац опредијелио за ту дјевојку. Њезина мати одговорила му је исто, што и маркизу де Контадесу, а скрбник дјевојчице поврх тога уложи још и формалан протест и против њезине касније удаје за мога оца, јер га је сматрао лакомисленим и расипним господичићем, кому не. смије дати своју штићеницу. А о пустом животу и расипности мога оца доиста су колала необична причања, па их је онај скрбник узимао за прави грош. Тако се приповиједало, да се мој отац с још неколико чланова из „јешпеззе Фогее“ кладио, да ће на коњу провалити у највећу кафану и да ће на коњу правити рштопене (кругове). То се и збило уз судјеловање мноштва радозналих људи. Како није било друге, сва су три биљарда покрхана и мој отац платио је кафеџији наводно 3000 франака одштете. Исто се причало, да је мој отац обичавао у кафани своју дулу припаљивати хиљадаркама банковних цедуља. То је могуће и чинио, но и те преостале цедуље у благајни мога дједа биле су због банкрота 1808. сасвим без вриједности, ништа скупље од било каквог другог наштампаног папирића, што се може палити и бацати. Усталом за даљих двадесетипет и тридесет година обичавали смо мој- брат Стефан и ја да припаљујемо луле с таквим безвриједним хиљадаркама и стотињаркама банко-цедуља.