Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

38 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

Мој отац не даде се смести нити мајчиним одговором, ни протестом скрбниковим, а предност је у њега била та, да му је савезница била сама дјевојка. Љубазност маркиза де Контадес није могла упоредо да се такмичи с мање, додуше, галантним, али зато млађим и љепшим Хрватом, који је, да се чим прије ријеши маркиза, пожуривао вјенчање толико, да је напокон успио, те се вјенчање обавило 25. марта 1811. иако моја мати тада није била навршила ни четрнаесту годину. Честитога тутора обрлатио је мој отац тако, што му је и надаље препустио, да управља цијелим иметком моје мајке.

По установама Наполеонова Закона вјенчање се обавило најприје цивилно у уреду мјесне области. Као матичар фунгирао је Жозеф Шпорер, градски начелник који је хтио као пријатељ обију фамилија обавити вјенчање сам лично. А био је опасан пошироким тробојним пасом, како ми је мајка казивала, и представљао је достојанствену фигуру. Спомена је вриједно, да клер, премда није био склон француској владавини, није протестовао због грађанскога вјенчања, каошто је то било послије у другим земљама. Како је било доба поста, црквено се вјенчање обавило у кући невјестиној, а вјенчао је већ поменути франкофил жупник Ханжић.> На свадбеној гозби било је наводно више од стотину званица.

Маркиз де Контадес морао је да проматра све приправе за свадбу, али се понио као потпуни џентлмен. Не само да је младенцима честитао, него је и за даљега свога трогодишњега боравка у Карловцу био мојим родитељима увијек вјеран и одан пријатељ, што се може узети само као доказ честитог и чврстог значаја. ја ћу током даљега приповиједања - имати прилике да се осврнем на овог маркиза.

Млади, лијепи и богати брачнн пар проживио је доба француске владавине одлично. Карловац је био главно мјесто провинције, „Сћеј-Пеп де Сап!оп“, тако дакле сједиштем управне, судбене, финанцијалне и војничке области. И коликогод су мом оцу биле те области антипатичне, свеједно је опет морао да сес