Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

46 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

је у ноћи покладнога уторка одбила дванаеста, морала је музика умукнути и плес се морао прекинути. За вријемо коризме у имућнијим кућама била су вечерња посијела, на која су позивали пријатеље и знанце, а за сјај куће и шефове области. Музика је тада била слободна, али плес не. Одмах некако послије Ускрса полазило се онда „на ладање“ или на које „добро“, или примитивно уређено купатило у Хрватској самој или у Штајерској. А у другој половици мјесеца августа започела би опет традицијонална турнеја гостовања, од сусједа до пријатеља итд.

Збиља мора да је то било „лудо доба“, када је, чини се, људима понестало способности за озбиљне мисли и за озбиљан рад. Велики аустриски државни банкрот од године 1811. зачудо као да није на додирнуо ову трајно веселу и лакомислену генерацију. Није, додуше, никому на памет пало у Хрватској, да свој иметак или бар дио свога иметка уложи у државне задужнице, а то једно због тога, што уопће није било већега и расположивога капитала, а друго, што послије банкрота бечке банке нико није ништа вјеровао у честитост аустриске владе, нити је имао повјерења у државу.

Међутим, како већ другачије није могло ни бити, пољопривреда и трговина све су више слабиле, а развијене индустрије у Хрватској не бијаше никада, те године 1817. избије опћенита и страшна глад, па сиромашење постаде опћенито. Зеленаштво се ужасно развило, и то зеленаштво највише је и убило аграрне посједнике, каошто се у своје вријеме збилону Пољској. Да се некако држе на површини, узимали су зајмове номинално са 10 и 129, а како нијесу могли враћати дуг у готовом новцу, плаћали су природнинама, вином, житом, шљивом (за печење ракије), сијеном, дрвом (за грађу и за гориво). А вјеровници су све то преузимали управо за срамотно ниске цијене тако, те су камате износиле и 30 и 409/,. Или, посједници земљишта настојали су, да себи тако помогну, што су дио свога алодијалнога посједа или. дио својих поданика с кућом и земљиштем заложили.