Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 47

Многом економу-властелину, који имађаше по 5би више поданичких кућа, не преостаде тако на концу до ли 5 или 6. А с тим ограниченим посједом, дашто, да ниједан није могао обрађивати свој иметак како треба, те је посве осиромашио. |

Година 1817. с великом глади и поновљеним државним банкротом нужно је морала људе растријезнити и докрајчити безумно весели живот посљед“ њих трију година. Но за највећи дио бијаше већ прекасно. Мало њих, што се спасоше из тога опћега потопа, морали су, дакако, да се веома скуче у сво“ јим потребама, те се повукоше на своја имања на селу. Тако су урадили и моји родитељи.

Мој дјед имађаше на свом имању, истина, све господарске зграде, што су већ требале, али само малу једнокатницу за становање. Могла се због тога само из пристојности назвати по обичају Сипа пође (двор племићски). Кућа се састојала из три собе, једне кухиње и једне смочнице. У тој је становао Микуљан, полубрат и господарски управитељ мога оца. Дјед је, забављен пословима у граду, ри-

јетко долазио у Водостаје, и то само на један дан. Па, да се ту одмори, достајала му је та кућица, поготово, јер је био удовац; синови му студирали у Угарској, а кћер су по тадашњем обичају одгајале Уршулинке у штајерском грађанском самостану. Но, · кад се мој отац оженио, кућица већ није достајала, па он одлучи да зида нову курију. Али: између те одлуке и проведбе прошло је неколико година, те је нови, исто сасвим скромни двор, саздан и довршен, — како казује латински натпис, — тек године 1818. Зграда је била двоспратна и врло солидна, али исто веома једноставна, но ипак пријатна, слободна положаја са све четири стране. У приземљу су биле три велике собе, пивница и смочница, у кату бијаше велико предсобље, четири собе и кухиња. Собе су биле врло високе, свјетле и зрачне са подницама. Видик је из свих соба био далек и лијеп, а омеђашен у даљини невисоким планинама, преко којих се могао за ли-

јепа времена видјети и високи троглави Клек у плав-