Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

48 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛЉАЦ

кастој маглици. Овај бријег бијаше у Хрватској оно, што Брокен у Харцу за Њемачку, рочиште вјештица и злих духова, а уједно и опће признато пророчиште времена“. Вршак те горе наликује профилу човјечјег лица у хоризонталном положају: види се чело, нос, уста и брада. И кад се ово „лице“ могло јасно угледати, кад је наиме зрак око горског врхунца био бистар, значило је, да ће вријеме бити лијепо. А кад се није могло препознати цијело лице, или, кад је читав бријег био замагљен, тада је слиједила дуља киша или већ снијег. У вријеме моје младости оби-_ чавао сам одмах, чим бих устао, на прозор, па да Видим то пророштво, јер је познато, да је на селу киша неугодна.

Нова курија свидјела се толико мојој матери наученој на град као нешто ново у животу, те су сада моји родитељи у њој боравили од прољећа и читаво љето, а у јесен опет у нашим великим виноградима на Новаковић-Гори. Мог брата послаше у школу у Карловац и настанише у једној фамилији, која је с нама била у пријатељству.

Сложена аустриска управа присилила је и племство и грађанство, да поново траже спајање хрватскога подручја јужно од Саве с матицом земљом. То јест, тражили су обнову исто тако рђаве, али мање шиканозне и кудикамо |-фтиније угарске администрације. Те жеље су топло препоручивали и Угри, него на „највишем мјесту“ не нађоше ипак одзива. Кад је године 1819. цар Франц |. обилазио своју Монархију, посјетио је и Хрватску, па је обећао спајање.“ Но истом године 1822. изволили су у Бечу укинути провизорију а разријешити – „крањску“ управу, па тај крај опет сјединити с осталом Хрватском. Али се то догодило стога, јер се сазив угарскога сабора није дао дуље одлагати, те се бојало жестоких дебата и демонстрација. Да је то учињено одмах 1814. непосредно иза одласка Француза, ова би „мјера“ била несумњиво схваћена као благодат и била би примљена с весељем и захвалношћу. Но сада је то примљено као посљедица пресије посред непри-