Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 49

лика и весеље је било размјерно малено. Угарска вармеђска'и мунициписка управа би дакле и у тим крајевима уведена и све буде сведено на 5гаш5 дио прије француске окупације. |

"Мако су се људи отресли „крањског“ чиновништва, ипак заостадоше иза њих дуго понеке навике у животу и у формама опхођења, које су они увели. Њихова се наобразба састојала у дресури за уред, а друштвене њихове манире биле су до карикатуре дотјерано опонашање бечких манира. Беч је наиме био за тај мали свијет оно, што Париз за Европу. Па и у говору мајмунисала су господа и даме из чиновничких и војничких кругова бечки пучки дијалект, колико су већ и како су могли. Неки аустриски генерал Мацукели, родом Талијан, разбацивао се њемачким језиком управо окрутно, па није хтио с никим другојачије разговарати, него њемачки. Он је обичавао рећи: „Упг Ффепеп етег дане Калзег, Дагшт 15 шпзег Зргаск дану, ле уоп ипзег Кајег, ишла 156 Зсћапа, апдег5. зртескеп ај5 дан2“. А попут њега мислили су и чиновници, и ко је с њима хтио говорити, мораде, добро или лоше, да говори њемачки. Свакако, појмиће се, да то није био језик Гетеа, Шилера или Лесинга, али се ваљало снаћи.

Дотада је њемачки језик у Хрватској био познат само ријеткима из круга више наобразбе. Мушки су међу собом говорили хрватски или латински, а тај латински језик јамачно не би Цицеро и Ливије припознали као своју материнску ријеч. Жене су говориле и писале хрватски, а многе међу њима и латински. Сад се на врат-на нос започело учити њемачки, да се не би у друштву гувернера, окружног предстојника, код генерала итд. изилазило, штоно ријеч, с лошом фигуром. Приповиједало се тако о једној дами, која је хтјела, да је држе више образованом, да је овако одговорила на питања, који су јој најмилији аутори: „Меше ГлеђИпоз-апаногеп 514 Ктогепђигоег, Рајопшп шпа Егезећћаг“ што је требало да значи: Коцебу, Лафонтен и Феслер“.“' -

То што се у Хрватској учило њемачки, није било

4