Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 51

низ година, да је мало помало започела јењавати под утјецајем ограничене, но ипак с Аустријом неупоредиве слободе у Угарској.

Да је мој дјед дуље поживио, он се, нема сумње, не би снашао због неукротиве жестине самога себе,. а у наивној вјери, да слободно смијеш све рећи, што мислиш, те би ваљада сваки час зацијело био заплетен у велеиздајничке парнице и парнице због увреде Величанства, само да је поживио десетак година, па би у Мункачу, Јозефштату, Куфстајну или на Шпилбергу имао прилике да размишља о промјени времена, али би га ипак и то тешко преувјерило, да он нема права тужити се на судбину своју.

Мој отац имађаше од Стефана Михајловића жестину темперамента, али не и ону жељезну чврстоћу карактера, жилавост и досљедност воље и енергије. Он се без отпора упутио у промјену прилика, па је примао догађаје, како су већ долазили. А јер у јавним пословима није никако узимао учешћа, нити је примио понуђену му службу, нико га није дирао. Тако је сувише као имућан и поштован члан хрватске [апдед Депку био у части сусретан, а његове разумне и увијек умјерене савјете тражили су и слушали. Ништа није хтио друго да буде до ли поштен човјек, који обрађује своја поља и винограде, те би радо да с Богом и с људима живи у миру. А тај скромни циљ он је и достигао. Умро је у 60. години, љета

1850. Моја мати пође за њим у гроб послије четири године. ·

Ш ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ | 1

По реду ја сам био четврто дијете својих роди“ теља. Њихов прворођенац, који је по народном обичају добио име Стефан по дједу своме, бијаше тринаест година, када сам се ја родио. Двије дјевојчице,

4: