Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

54 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ,

Марија Шуша. Она је као бона пробавила десет тодина у фамилији Нуџент код двају синова и код једне кћери и познаваше Италију боље но властиту домају. Словенским својим језичним талентом научила је у то вријеме тако савршено“ талијански и француски језик, да се ју увијек држали за Талијанку или ва Францускињу, кадгод би те језике говорила. А осим тога имала је и знатан музички талент и врло школован, лијеп и симпатичан глас, па би јамачно била досегла као пјевачица велику каријеру, да је није несрећа згодила, те је храмала, а због тога јој и позорница била затворена. Она се одлучила да дође у нашу скромну кућу, јер је већ сита била путничког аристократског начина живота своје господарице, па је чезнула за мирном и удобном егзистенцијом. А то јој се у мојој родитељској кући пружило у изобиљу. Она се показа у то име захвалном до краја свога живота.

Мени су касније приповиједали, да сам био мирно и благо, добро дијете, па су ме сви наши знанци и сва наша служинчад управо размазили. И Марија ме је одмах завољела, па ме је исто започела мазити. Марија ме није могла систематски подучавати, али је она у мени већ за првих година младости разбудила страст за учењем. Почела је да ме учи талијански и то тако: без граматике и без вјежби, не чувши ни једном за методу Робертсон. Она ми је пјевала талијанске народне пјесме и арије из Росинијевих опера, те ми је ријеч по ријеч преводила на словеначки, а то је диалекту, који се говори у Хр: ватској у српскохрватском језику, најсличнији. Исто тако приповиједала ми је приче и дјечје басне, којих се још и данас сјећам. И пошто сам тако запамтио обилан број талијанских ријечи и облика, започела ме је подучавати француски на исти начин. 10 заправо и није била метода. Моју мајку је наговорила да са мном говори само француски, па је тако успјела, те сам као петогодишње дијете говорио и талијански и француски окретно и с правим акцентом, те су ме сматрали, штоно ријеч, за „Уппдег-